Igor Manjenčić blog

Lažni profili i velike stranice u službi promocije sajta

Igor Manjenčić — Fri, 11 May 2012 11:16:53 +0000

Zato što superkul sajt nije superkul ako nema publiku. Zamislite imate sajt koji punite sadržajem koji se mesecima vrti po stranim sajtovima, samo ga prevedete, prepravite ili prepričate svojim rečima. Za to vam je potrebno 10-ak minuta a onda kreće širenje priče. Podelite link na društvenim mrežama, dobijete 20 pregleda, 2 share-a i to je to. I tako redovno svaki dan po 10 linkova.

To postaje malo iritirajuće za vaše prijatelje i obično dolazi do zasićenja pa oči posmatrača same preskaču linkove onoga ko spamuje i onda prosačan broj klikova na link spadne na 2-3. U tim trenucima uloženi rad da se postavi link na svoje timelineove postaje mnogo veći od onoga što se time dobije. Ponekad tako i sebe uhvatim kako očima preskačem linkove koje puštaju neke fb stranice ili linkove nekih svojih prijatelja, vlasnika nekih sajtova.

Napucane cice i subscriberi

Kako ne bi spamovali svoje prijatelje otvaraju se lažni profili, obično profil neke devojke koja lepo izgleda. Sad kada je aktivna opcija “subscribe” na Fejsbuku i postoji mogućnost da profil prati više od 5000 ljudi situacija sa ovim virtuelnim prostitutkama postaje jako zanimljiva. Svako ko pošalje zahtev za prijateljstvo postaje subscriber i prati sve što se na profilu objavi kao public. Verovatno ste primetili da vam Fejsbuk negde sa strane povremeno preporučuje profile za praćenje, naravno, sve devojke sa lepim profilnim slikama i dosta subscribera. Na taj način takvi profili sami od sebe rastu.

Ne prolaze sve teme jednako dobro

Ako se radi o profilu provokativne devojke pretpostavka je da će njena populacija uglavnom biti muškarci čije je interesovanje uglavnom seks, gole cice, video snimci i slično. Ako imate sajt sa golim cicama onda otvaranje lažnih profila može biti od velike koristi i dosta pogurati posetu. Koliko je to način koji pije vodu govore i freelance poslovi pravljenja lažnih profila. Kod nas to ne ide tako javno ali recimo pogledajte primer za Telegraf.rs i jedan od profila sa koga se šalje poseta. Ja ne mogu da kažem da je profil lažan ali je jasno kakav joj je zadatak. Pošto je Telegraf još jedan Kurir samao zapakovan internetski i ima dosta sadržaja za muškarce, ovakav vid promocije im sasvim odgovara (na stranu to što se brendiraju kao “sajt sa cicama dana”). Ne osuđujem, skidam im kapu.

Kada su stranice u pitanju, tu se isto primećuju one koji su u službi promocije sajta. To ide do te mere da se vrlo često tema stranice potpuno razlikuje od teme sajta koji se promoviše, kao recimo ova stranica (sajt koji se promoviše ćete sami prepoznati). Onda imamo stranice sa opštim nazivom “Serbia” koja promoviše Domino magazin. Tu se verovatno radi o kupovini stranice i stavljanje u službu promocije sajta. Onda imamo primere saznaj-ovo-saznaj-ono fejsbuk grupa koje brzo rastu jer zahtevalju od ljudi da kliknu na like da bi saznali itd. Sve ove stranice odlikuje jako mali Talking about parametar jer obično ljudi ili shvate da neko forsira jedan te isti sajt ili ga tema sajta uopšte ne interesuje.

Ako se radi o sajtu koji ima već razrađeno oglašavanje, lako se može izračunati koliko jedan lažan profil šalje posetilaca i kolika mu je novčana vrednost. Kada je računica jasna otvaranje lažnih profila bi trebalo da bude lagan posao. Da li osuđujute ili podržavate ove sitne prevare?

Kako osvežavati sliku, title i description lajkovanog sadržaja na Fejsbuku

Igor Manjenčić — Thu, 15 Mar 2012 11:57:40 +0000

Da, ovo jeste najduži naslov na ovom blogu i još jedan u nizu korisnih kako-da tekstova. Razmišljao sam neko vreme da li da ovu ideju podelim sa vama ili da je zadržim za sebe i odradim nešto interesantno, kreativno i korisno. Na kraju, odlučio sam ipak da je podelim, ne zato što sam previše darežljiv koliko zbog toga što nemam mnogo vremena za eksperimentisanje i realizovanje novih ideja.

Ideja je da kada korisnik lajkuje neku vašu stranicu pojavi mu se na timeline-u slika, naslov i opis koji ste vi podesili da se pojavljuju, kao i da se te tri stvari menjaju na samom timeline-u tokom vremena. To je bilo moguće jedino ako bi korisnik unlikeovao i ponovo likeovao vašu stranicu a vi u međuvremenu promenili ova tri elementa na stranici. Mi hoćemo da korisnik što manje brine i da neke stvari automatizujemo. Sledi primer stranice za lajkovanje koja se nalazi na linku http://buzzilla.rs/proba.php:





Proba
 echo date("G:i:s"); ?>"/>


$link = "http://buzzilla.rs/proba.php"; //ovde postavljate adresu stranice na kojoj se nalazi like
$link2 = urlencode($link);
$graph = json_decode(file_get_contents("http://graph.facebook.com/".$link2)); //ovde dobijmo broj sharova na fejsbuku za datu adresu
if ($graph->shares){ 
$share = $graph->shares;
 
} else {$share = 0; }
 
?>
 echo $share; ?>. Lajkuj ovu stranicu i gledaj na svom timelineu kako se menja vreme i broj lajkova." />




 





Tačno vreme je  echo date("G:i:s"); ?>

Ukupno lajkova na facebooku:  echo $share; ?>

Lajkuj ovu stranicu i gledaj na svom timelineu kako se menja vreme i broj lajkova.

Probajte da lajkujete stranicu i posmatrajte kako se menja vreme i broj shareova na vašem timelineu. Neću objašnjavati kod pošto u njemu ima nekoliko objašnjenih linija.

Ovde nismo završili. Potrebno je još napraviti skriptu koju ćemo pokretati periodično a koja će osvežavati na Fejsbuku sliku, naslov i opis kod svakoga ko je lajkovao. To se ručno može osvežavati korišćenjem ovog Fejsbuk alata samo je potrebno uneti URL stranice koju želite da osvežite. Mi ćemo to utomatski raditi. Sledi druga skrupta koja to radi:


 
$s = "http://buzzilla.rs/proba.php"; //naša adresa koju osvežavamo, promenite je
$site = "https://developers.facebook.com/tools/debug/og/object?q="; 
$site = $site. urlencode($s);
 
 
$domain2 = substr($site, 0, strpos($_GET['trazi']."/", "/")+7);
$domain = substr($domain2, 7);
if(strpos($domain, 'www') === false) { $domain3 = $domain; } else { $domain3 = substr($domain, 4);}
$domain4 = ".". $domain3;
 
//funkcija za poyivanje stranice (u našem slučaju Fejsbukovog alata)
function get_data($url)
{
	$ch = curl_init();
	$timeout = 5;
	curl_setopt($ch,CURLOPT_URL,$url);
	curl_setopt($ch,CURLOPT_RETURNTRANSFER,1);
	curl_setopt($ch,CURLOPT_CONNECTTIMEOUT,$timeout);
	$data = curl_exec($ch);
	curl_close($ch);
	return $data;
}
 
//poziv funkcije. Kada se pozove stranica Fejsbukovog alata sa našom adresom koju smo naveli taj alat odradi i refresh 
$html = get_data($site);
 
?>

Ovu skriptu sačuvajte i podesite na serveru da se izvršava periodično (recimo na 1 minut).

Primena

Kada biste malo razmišljali o primeni ovoga verovatno biste došli do zanimljivih ideja.
Recimo da pravite “Lajk kladionicu”, sajt na kojem će biti predstavljene utakmice a posetioci će se kladiti tako što će kliknuti na Like pored određenog tipa. Na timelineu će mu se prikazivati trenutni rezultat i recimo zelena i crvena slika u zavisnosti da li mu rezultat ide na ruku ili ne.
Primera ima dosta, sve što se brzo menja može biti interesantno menjati i na timelineu kada korisnik jednom lajkuje. Korisnicima će to biti interesantno a vama će to doneti dobru posetu jer se svaka akcija oslanja na like.

Kako da se pojavljuje vaša slika u Google pretrazi?

Igor Manjenčić — Sun, 26 Feb 2012 12:14:30 +0000

Ako imate nalog na Google+ i u pretraživaču kucate recimo “povećanje online prisustva” verovatno ćete dobiti ovako nešto:

Primećujete da pored posta sa ovog bloga stoji i moja slika sa Google+ profila, link “by Igor Manjencic” koji vodi do mog profila na G+ i link “more by Igor Manjencic” koji vodi do svih postova koje sam ja napisao bez obzira na kom blogu se oni nalazili.

Kako?

Vrlo jednostavno. Sve što je potrebno jesu dve stvari. Prva, da na stranicu svakog teksta postavite link koji vodi do stranice autora:

About

Ovde je bitan atribut rel koji pokazuje u kakvoj su vezi ta stranica i stranica koja se linkuje. U ovom primeru je vrednost atributa “author” i link pokazuje ka mojoj about stranici.

Drugo, na about stranici postavite kod koji će pokazivati ka vašem Google+ profilu:

Igor Manjencic

Ovde je bitan atribut rel=”me” koji poistovećuje about stranicu i vašu stranicu na Google+.

Zašto?

Na ovaj način vaši postovi bivaju uočljiviji pa čak i da se nalaze na sredini rezultata pretrage. Nisam istraživao ali pretpostavljam da se CTR sa Google rezultata povećao kada je moj blog u pitanju. Uz to, izgleda fino i profesionalno. Možda najinteresantnije je što posetioci mogu da nađu sve vaše postove na internetu, ako pišete na nekom zajedničkom blogu gde se potpisujete ovim možete jasno označiti u Google pretrazi da ste autor tih tekstova a i posetioci mogu da vide sve postove koje ste vi pisali na svim blogovima.

Napomena: slika se, iz ne znam kog razloga, prikazuje samo ako se ide preko google.com, dakle na google.rs ima standardan prikaz.

Na internetu vas niko ne može ignorisati

Igor Manjenčić — Thu, 23 Feb 2012 11:21:49 +0000

Prošle godine na nekoj konferenciji je bila jedna od tema “seks i internet”. Pošto sam prisustvovao uglavnom svim predavanjima na toj konferenciji odlučio sam da prisustvujem i tom iako mi nije baš toliko interesantna seks niša na internetu i pored toga što se tu vrte ogromne pare. Kako god, očekivao sam neku takvu priču. Međutim predavači su, verovatno da bi ispali zanimljiviji, skroz odstupili od teme i pričali samo o seksu, bez pominjanja interneta (radi se o IT konferenciji, naravno). Moram priznati da mi je malo bilo neprijatno, ne zbog sebe nego zbog njih. Posle kada sam pitao predavača zašto je skrenuo sa teme dobio sam odgovor “pa dobro, bar smo vam držali pažnju”. Čemu to, pa i onaj mali ciga što se glupira u Knez Mihajlovoj fenomenalno skreće pažnju na sebe ali nisam primetio da iole dobro radi to što pokušava.

Pažnja

Pažnja nije cilj, pažnja je sredstvo. Njome pojačavamo utisak koji ćemo ostaviti. Taj utisak može biti i negativan tako da će nam u tom slučaju velika pažnja naneti samo štetu. Ako ovaj tekst na kraju pisanja ispadne bezveze neću ga mnogo share-ovati na duštvenim mrežama (neka ga čisto da zadovoljim tempo pisanja) a ako mislim da je dobar i da mi je bitan možda bih mogao da zamolim neke ljude da malo “poguramo” (to je ono pls RT & share u inboxu koje ste sigurno nekada dobili, što nije ništa loše).

Dakle, sama pažnja nije uspeh. Ona se može dobiti lakše ako pravite budalu od sebe i malo teže ako radite dobre stvari. Mnogo je teže pridobiti pažnju u Knez Mihajlovoj nego na internetu jer tamo malo ljudi prođe i uglavnom gledaju svoja posla. Na internetu to ide mnogo lakše. Milina društvenih mreža, veliki broj ljudi i veliki broj sati dnevno koje ti ljudi provode na društvenim mrežama dovode do toga da ništa vredno pažnje ne može da prođe nezapaženo. Još ako se potrudite…

Kontinuiranim prisustvom i akcijama možete skupljati društveni kapital dok u jednom trenutku ne budete izlazili ljudima u frižideru. I nije bitno da li ste se s nekim na netu posvađali, čak i ako je to neko od bitnijih ljudi u online zajednici, to vam neće predstavljati problem da skrenete pažnju ostalih internet korisnika ma koliko ti “bitni” ljudi mislili da su bitni. Ono što pokreće share je sadržaj a ne ljudi koji će taj sadržaj deliti.

Ako ste odlučili da vi ili vaš projekat budete poznati onda vam fali još samo dva odgovora:
1) Po čemu ćete biti poznati?
2) Ko je vaša publika?

Po čemu ćete biti poznati?

Dakle došli smo do toga da poznat može biti svako ko se i malo potrudi (čak i neki koji se uopšte nisu potrudili uspeli su) ali je mnogo bitnije po čemu ćete biti poznati. Lično pozicioniranje i personalni brending su bitne stvari u poslu. Pa i ove blogove što pišemo pokušavamo da pozicioniramo sebe u određenim temama kako bismo imali ekonomske koristi od toga. Kada kažemo “avijacija i avioni” svi mislimo na jednu osobu, kada kažemo “kliping” isto, kada kažemo “hosting” bar ja mislim na jednu firmu, kada kažemo “viral” mislimo na dve osobe itd. Što su opštije teme to nam više ljudi pada na pamet i pozicioniranje tih ljudi je slabije. To je slično kao sa optimizacijom za Google, tamo gde je velika konkurencija teško ćete se probiti na prvu poziciju i obrnuto. Pitanje je samo koliko ćete iskoristiti tu prvu poziciju jer ona sama po sebi nije uspeh jer predpostavljam da nam je svima uglavnom cilj zarada (nekima nije).

Ko je vaša publika?

Problem kod pozicioniranja sebe ili projekta jeste što svaka tema ima svoju određenu publiku. Ne možete na svom profilu praviti sprdačke demotivacione postere i očekivati da to bude neka grupa intelektualaca. Da, obuhvatili ste veliki broj ljudi kojima je to interesantno ali ako ste im time privukli pažnju na sebe a u sledećem koraku im plasirate nešto drugo reći će “čekaj, ja tebe pratim zbog demotivacionih postera koje kačiš, šta mi sad tu pametuješ o internet marketingu”. Dakle, taj deo društvenog kapitala koji je stečen za tu jednu temu biće skroz neupotrebljiv za drugu, čak će se javiti i hejt. To neki ljudi ne shvataju jer misle da je bitno da ih što više ljudi prati a oni će lako njima servirati drugu priču i promeniti sliku o sebi.

U ovom postu namerno nisam govorio o konkretnim primerima da se ne bi uhvatili za iste jer oni sami nisu tema, da ne bi ispalo da nekoga hejtujem (Bož’ sačuvaj). Primera ima mnogo, od youtube zvezda do zvezda u pisanoj formi. Ima i portala kojima je cilj da budu ozbiljno shvaćeni a (da bi se share-ovali) imaju rubriku u kojoj postavljaju golišave devojke i pišu neke senzacionalne tekstove misleći da će u jednom trenutku reći “e, mi smo sad ozbiljni” i da će to uspeti.

Predavači koje sam pomenuo na početku teksta su mi i dalje ostali u sećanju po tom predavanju ma kakve pametne stvari radili danas.

10. komponenta online i offline uticaja

Igor Manjenčić — Sun, 05 Feb 2012 13:56:43 +0000

Kad god nemaš šta da pišeš na blogu ti napiši nešto o uticaju – zlatno pravilo blogosfere. Neko je jednom čak rekao da je tema “uticaj” na meniju blogosfere svakog 25-og u mesecu plusminus 2-3 dana. Pošto su sad bili praznici malo se to ispomeralo ali tema je i dalje aktuelna i može se o njoj pisati.

Svi uglavnom znaju da sam ja borac za zaštitu belih medveda i kao autor bota uticaj.tk verovatno sam dao veliki doprinos obesmišljavanju ove teme a samim tim i spuštanju nekih ljudi na zemlju.

Pročitajte (ako već niste) Varagin post o uticaju Pantele na njegovo fenstvo. Tekst je jako dobar zbog onih 9 komponenti uticaja samo mu fali još jedna komponenta da bi ih bilo 10 i sve to lepo stavilo u naslov nekog internet marketing magazina.

10. Spremnost ljudi da se na njih utiče

Ova spremnost je različita od osobe do osobe i od akcije do akcije. Postoje ljudi online i offline (namerno kažem online osoba i offline osoba jer postoji velika razlika i u predstavljanju i u ponašanju, na kraju krajeva i u samom uticaju) koje volim i/ili cenim i koji u određenoj meri utiču na mene. Utiče moja devojka na mene, brat, otac, prijatelji ali svi u određenim sferama. Neke stvari su mi neprihvatljive pa ih i ne prihvatam a neke su mi bezazlene i usvajam ih bez nećkanja.

Mnogo više sam pod uticajem offline ljudi nego online iako sam prisutniji online. Zašto? Zato što ne mogu toliko da imam poverenja jednom nicku na Twitteru koliko osobi koju uživo poznajem. Čak i kad neko online utiče na mene on uglavnom dobije moje online angažovanje, nikako offline.

Moje mišljenje je da su online i offline uticaji odvojeni i da dolazi do malog prelivanja iz jednog u drugo. Isto tako online poziv za offline akciju će u startu imati slab rezultat. Da ne govorim da neki ljudi imaju mnogo veći online uticaj nego offline, što je nerealno.

Sa druge strane, moja spremnost da neko utiče na mene u nekim segmentima života je jako mala. Zamislite kada bi neko pozvao ljude da skoče s mosta i objasnio im zašto bi to uradili. Niko ne bi to uradio jer je to prosto neprihvatljivo za ljude. Ako se pozove na akciju čišćenja snega u svom dvorištu to će imati uticaj na ljude jer neki svakako moraju da očiste sneg u svom dvorištu i prosto im je ta akcija prihvatljiva. Ako online uputite poziv ljudima da odrade nešto online (share, like, glasanje) biće dobar odziv jer su ljudi u fazonu “šta je to, dva minuta, ništa me ne košta”. Još ako se igra na emocije odziv će biti još veći ali pitanje je o kolikom uticaju se tu radi. Nije isto pokrenuti osobu da klikne nešto i pokrenuti je da ustane iz fotelje.

Facebook share u vreme ekonomske krize

Igor Manjenčić — Fri, 13 Jan 2012 01:03:53 +0000

Ne znam zašto sam stavio baš ovakav naslov jer sledeći tekst nema veze sa ekonomskom krizom ali pošto pojave koje ću navesti nismo viđali mnogo ranije verovatno je ekonomska kriza uzrok tome, jer tako je najlakše shvatiti ih.

Svi koji me poznaju znaju da internet sadržaj gledam kroz share i like jer je to nekako merilo kvaliteta sadržaja. Ali da li je to baš tako?

Sećate se možda da sam imao nekoliko virala koji su bili, da tako kažem, usiljeni, na prevaru. Nešto kao krenete da gledate neki klip i niste primetili da ste lajkovali taj sadržaj a za to vreme 10 vaših prijatelja uradi isto to. Oni koji na “viralni marketing” gledaju kao na neko božanstvo reći će “to nije viral, to je prevara”. Virus je, i to bukvalno. I tu se ne radi o kvalitetu sadržaja, nego o nesposobnosti ljudi da shvate da je nešto prevara.

Pored nesposobnosti ljudi da shvate da je nešto prevara, igranje sa emocijama je jako zastupljeno kada govorimo o borbi za share. Nije problem kada su te emocije pozitivne jer se tada ulepšava dan ali ako su negativne i služe samo u svrhu share-a onda jeste problem.

Pogledajte recimo sledeću stranicu na Fejsbuku (ako već nije ugašena) i njena poslednja dva posta (pas i dete). Postavlja se pitanje koja je to moralna granica do koje želudac dozvoljava ovakve stvari. Pogledajte koliko ti postovi imaju share-ova. U njima se kaže “AKO ZELITE DA SE OVO ZAVRSI,KLIKNITE LIKE I SHARE-UJTE NA SVOJE PROFILE,DA LJUDI CUJU I VIDE OVO”. Potpuno ludilo, zar ne?

Ovde se ide na stravične prizore u slici ili na neku tužnu priču u tekstu, i ovo nije prvi primer takve borbe za share na fejsbuku. Od kada je Fejsbuk više istakao share na stranicama, upravo su slike i video sadržaj postali najmoćnije sredstvo promocije fejsbuk stranica jer na najbolji način izazivaju emocije kod posetioca. Nažalost, ovde se radi o čistom hoaxu o kojem sam već pisao na ovom blogu.

Jednom prilikom sam rekao da je smešan sadržaj jako pogodan za deljenje i da na Fejsbuku po mojoj proceni postoji 50.000 ljudi koji shareuju bilo šta što je iole smešno te da treba samo doći do njih a oni će svojim share-om proširiti sadržaj i na svoje prijatelje. Sad sam siguran da na fejsbuku postoji i čitavih 100.000 ljudi koji veruju da će ako kliknu na like neka nepravda biti ispravljena. Ne želim da verujem da su ti ljudi glupi, želim da verujem da su previše dobri i da za njih taj jedan lajk ništa ne znači da bi iole uključivali mozak zbog toga.

Nemojte zaboraviti da prijavite stranicu.

Moje shvatanje plate

Igor Manjenčić — Mon, 12 Dec 2011 15:44:32 +0000

Tamo na proleće bi trebalo da tražim svoje prvo stalno zaposlenje. Postavlja se pitanje šta bih radio, koliku platu bih očekivao. Znate ono dođete na razgovor za posao pa vas pitaju koliku platu očekujete pa onaj ko je malo manje sigurniji u sebe podceni se a onaj ko misli da je supergenije preceni sebe (i na kraju prime nekoga preko veze kome nisu ni postavili to pitanje).

Za mene je plata samo jedan faktor koji učestvuje u formuli zadovoljstva poslodavca i radnika. Smatram da samo uz to obostrano zadovoljstvo može sve lepo da funkcioniše. U prevodu, ako me neko slabo plaća vrlo brzo ću se osećati nezadovoljno a nisam siguran da je nekome takav radnik potreban, i obrnuto.

Pored plate, postoji još dosta faktora koji utiču na zadovoljstvo poslom. Ja bih izdvojio: radno okruženje (u kakvim uslovima se radi, ako je to neki oronuli podrum naravno da ne bih bio njime zadovoljan ali ako bi se to nadomestilo platom možda bih zažmurio), ljudi (ako su na poslu vedri ljudi to bi povećalo moje zadovoljstvo), odnos prema zaposlenima (ako firma nije bar jednom godišnje organizovala team building vikend na kojem se zaposleni druže i opuštaju to mnogo govori o njoj, ili ako nemaju stoni fudbal na poslu to su sve jeftine sitnice ali kul su), usavršavanje (ako se radi o poslu na kojem sebe ne usavršavam (npr vozim kombi) to bi moralo da se nadoknadi višom platom jer u tu cenu bi trebalo da uđe i rizik da ostanem bez posla a onda bih bio u zaostatku (pošto kombi zna svako da vozi plata je jako mala pa je i vozač nezadovoljan)), rad na bitnim i poznatim projektima. To su neki najbitniji faktori zadovoljstva poslom po mom mišljenju.

Što se tiče same plate, sledi prikaz mog shvatanja plate (nema mnogo smisla, ali ovaj slajder mi izgledao fino )

Godinu dana bloga

Igor Manjenčić — Fri, 18 Nov 2011 13:26:20 +0000

Prošlo je godinu dana kako sam napisao prvi post na ovom blogu i ovo je jedan check point kada bi trebalo sumirati rezultate. Nisam siguran da je za nešto što ti predstavlja veliko zadovoljstvo ispravno reći “sumirati rezultate”, pre bi se to odnosilo na utiske.

Blog sam pokrenuo jer sam smatrao da neko ko se bavi time čime se ja bavim mora imati neko odredište na webu, mesto gde će ljudi videti čime se bavim, o čemu i kako razmišljam. U početku je cela stvar ozbiljnije zamišljena nego što danas izgleda i to sam u međuvremenu shvatio. U početku sam zamislio da jednom mesečno objavljujem kompletne priručnike(tutorijale) za neke programske jezike ili frameworke (kao recimo tutorijal za Prototype framework koji još nisam završio) i da svaki kod može da se testira (primer). Ako pogledate kategorije na ovom blogu videćete da se u nekima ne nalazi ni jedan post. To obično iz razloga što se tim oblastima ne bavim koliko nekim drugim ili jednostavno ljudi postove iz te oblasti slabo čitaju pa se ni ja ne trudim da ih pišem. Kategorije su i dalje tu čisto da se ne zaboravi da se i time bavim . Moja preporuka onima koji kreću sa blogom je da isto otvore više kategorija pa će kasnije videti šta im više odgovara da pišu ali generalno postoji pravilo da ćete najviše posla dobijati iz oblasti o kojoj najviše pišete, jer ćete sebe bolje pozicionirati za te poslove.

U početku sam zamislio da blog bude strogo tehnički, bez emocija i nekog mog previše linčnog razmišljanja ali nisam uspeo to da održim pa se na ovom blogu nalaze i neki tekstovi o aktuelnim temama o blogerskoj i tviteraškoj sceni. Pošto je ovo lični blog to je i bilo za očekivati.

Posle ambicioznog pokretanja ličnog bloga kao i shvatanja da on kao lični blog ne može da bude dovoljno profesionalno shvaćen (ne zbog tekstova već zbog sve češćih potreba da se suprodstavim jednoumlju koje vlada našom internet scenom a koje nije dobro) pokrenuo sam još jedan blog, Buzzillu. Ideja Buzzille je upravo to, da postane vodeći profesionalni blog u Srbiji i okolini na temu viralnog i gerila marketinga. Na blogu radi još dvoje ljudi, pored mene, jer smatram da bi sa njima on dobio na održivosti i stabilnosti, kreativnosti i usavršavanju, kao i osnovni društveni kapital svakog od autora. Postoji značajna razlika između ličnog i grupnog (da ne kažem korporativnog) bloga, prvenstveno iz razloga što su bolje prihvaćeni, bez bojazni da će autori u nekom trenutku skrenuti sa teme ili u tekstove ubaciti previše ličnog mišljenja (koje nije toliko loše čuti ali ne nailazi uvek na poklapanje sa čitaocima).

Blog uz prisustvo na Tviteru predstavlja dobru kombinaciju za sticanje novih i održavanje starih poslovnih kontakata, ličnu promociju i promociju svojih projekata. Oni koji razmišljaju o pokretanju bloga imaju moju toplu preporuku.

Hvala vam na dosadašnjem čitanju, siguran sam da ćete na ovom blogu i u buduće nalaziti ponešto korisno.

Zašto nam se Tviter više sviđa?

Igor Manjenčić — Fri, 11 Nov 2011 12:22:27 +0000

Naslov bi trebalo da bude “zašto neki ljudi misle da su na Tviteru pametniji ljudi nego na Fejsbuku?” ali je to prevelika neistina da bi se uopšte postavljalo pitanje. U ovom postu ću navesti neke činjenice koje daju odgovor na pitanje iz naslova i probati prići problemu na drugi način.

Zašto se na Tviteru ponašamo drugačije nego na Fejsbuku?

Svakako ste primetili da se ljudi drugačije ponašaju na Fejsbuku i Tviteru. Za to postoji i objašnjenje. Prosto, na Fejsbuku imam mnogo više offline (pravih) prijatelja a na Tviteru više onih koje ne poznajem ili smo se par puta videli. Kada nekoga ne poznajete pokušavate da ostavite na njega dobar utisak (tako je i u realnom životu), bilo kao pozitivna osoba ili kao neko ko je stručan u onome čime se bavi. Taj utisak koji na Tviteru ostavljamo na druge je uz to i merljiv – broj followera. Iz tog razloga se na Tviteru drugačije ponašamo, što zavisi od osobe do osobe. Neko svaki tvit triput odmerava pa postuje a drugi pišu o seksu dok na Fejsbuku o tome ni da pisnu, a da ne govorim o realnom životu. Neko je nedavno postavio pravo pitanje: “Da li biste tako o seksu pričali pred 500 ljudi u realnom životu kao što pišete na Tviteru?”.

Na Tviteru smo svi tu, na Fejsbuku nismo

Da li osećate bliskost sa ljudima koje pratite na Tviteru? Više vam odgovora ono što piše na Tviteru nego na Fejsbuku. Na Tviteru sami biramo koga ćemo pratiti i to isključivo na osnovu onoga što ti ljudi pišu, i tu nismo u obavezi da pratimo tetku ili drugara iz osnovne. Na Fejsbuku je priča drugačija – gomila sadržaja koje vaše oči preskaču. Usled tog preskakanja dobijate utisak da ste manje bliski tim osobama.

Širenje priče na Tviteru

Tviter koristi (u odnosu na Fejsbuk) jako mali broj ljudi i to ima stotinak jako aktivnih koji se međusobno prate dok su ostali manje aktivni. Kada u takvoj mreži neko pusti neku informaciju i dođe do retvitovanja stiče se utisak da je ta informacija obišla celu Srbiju. To je prividan osećaj. Istina je da se informacije brzo šire (zbog jednostavnosti retvita i zbog male količine informacija koje se prenose što stvara utisak brzine) ali te informacije kruže unutar iste grupe ljudi koja je mala.

Zablude o Early adopterima na Tviteru

Kada ta informacija zaokruži celu domaću tvitosferu tada dolazi do prelivanja na Fejsbuk. Međutim, zabluda je da su early adopteri na Tviteru uticajni. Dakle, oni prihvataju nove stvari brzo ali ne utiču mnogo na druge, pogotovo ne na Fejsbuku, na kojem se i sami drugačije ponašaju.

Zašto nagovaramo Peru da dođe na Tviter?

Primetili ste da se neki ljudi koji se bave kobajagi razvojem interneta zalažu mnogo oko Tvitera i broja korisnika na istom, pa dovlače poznate i manje poznate ljude na Tviter. Ako se svi korisnici Tvitera u Srbiji poređaju po broju pratilaca dobićete piramidu koja nije mnogo ni visoka niti ima veliko podnožje. Dovođenjem novih ljudi proširuje se podnožje piramide a oni koji su na vrhu osećaju se mnogo bitnijim kao i cela tvitosfera koja u poslovnom okruženju teži da stvori sliku o bitnoj ulozi koju navodno ima na internetu.

Neće još dugo biti tako

Primetio sam da neki tviteraši omalovažavaju ljude koji koriste samo Fejsbuk. Tu se radi i o generalizaciji, pobogu, pa ne izbacujemo svi mi slike bicepsa na Fejsbuk. Može se napraviti paralela sa velikim i malim gradom. U velikom gradu ima dosta doseljenika i dolazi do mešanja svakakvih ljudi gde ćemo ono što ne želimo da vidimo lakše videti. Takvi ljudi se pojavljuju polako i na Tviteru tako da se zasigurno atmosfera sa Fejsbuka preseljava na Tviter, naravno, u malo izmenjenom obliku.

Očistimo Srbiju – jedan tvitap i naši smo

Igor Manjenčić — Sun, 16 Oct 2011 16:24:12 +0000

Kogod prati domaću blogosferu mogao je da primeti da su neki blogeri dali svoju podršku akciji “Očistimo Srbiju” koja je bila i trenutno je možda najviše osporavana akcija vladajuće stranke. Postavlja se pitanje kako su pre samo par meseci svi napadali tu akciju a sada nekoliko blogera piše postove podrške na svojim blogovima.

Predpostavljam da se preokret javio posle jednog tvitapa (okupljanje tviteraša) na kojem se pojavio i Oliver Dulić na kojem nisam bio ali čujem da je Duki (tako mu sad tepaju) došao bez pratnje novinara, sasvim normalno i da je ostavio lep utisak što je prouzrokovalo podršku i oduševljenje akcijom.

Samo želim da skrenem pažnju na to, koliko neki ljudi koji sebe nazivaju uticajnim su ustvari povodljivi i padaju na jedan tvitap. Stvarno ne bih voleo da pripadam takvoj blogosferi ili tvitosferi. Danas sutra će se i Jelena Karleuša pojaviti na nekom tvitapu pa ćete posle toga početi da idete na njene koncerte. Ja to ne mogu, ali zbog toga sam hejter.

UDIT: Komentari na ovom postu su isključeni pošto su se pojavili komentari sa različitim potpisom a sa iste IP adrese te je jasno da rasprava odlazi u neki drugi smer kojim se ovaj blog ne bavi, a stvarno nemam vremena da ceo dan odobravam komentare.

Ovaj blog se bavi internet marketingom i pojavama na domaćoj internet sceni. Cilj ovog posta je da ukaže na negativne pojave i iskorišćavanje blogosfere u političke svrhe i izmišljenom uticaju. Drago mi je što je ovaj post već sada bolje pozicioniran na Google-u i šerovaniji od svih naručenih postova zajedno. Hvala na podršci.