10. komponenta online i offline uticaja

Kad god nemaš šta da pišeš na blogu ti napiši nešto o uticaju – zlatno pravilo blogosfere. Neko je jednom čak rekao da je tema “uticaj” na meniju blogosfere svakog 25-og u mesecu plusminus 2-3 dana. Pošto su sad bili praznici malo se to ispomeralo ali tema je i dalje aktuelna i može se o njoj pisati.

Svi uglavnom znaju da sam ja borac za zaštitu belih medveda i kao autor bota uticaj.tk verovatno sam dao veliki doprinos obesmišljavanju ove teme a samim tim i spuštanju nekih ljudi na zemlju.

Pročitajte (ako već niste) Varagin post o uticaju Pantele na njegovo fenstvo. Tekst je jako dobar zbog onih 9 komponenti uticaja samo mu fali još jedna komponenta da bi ih bilo 10 i sve to lepo stavilo u naslov nekog internet marketing magazina.

10. Spremnost ljudi da se na njih utiče

Ova spremnost je različita od osobe do osobe i od akcije do akcije. Postoje ljudi online i offline (namerno kažem online osoba i offline osoba jer postoji velika razlika i u predstavljanju i u ponašanju, na kraju krajeva i u samom uticaju) koje volim i/ili cenim i koji u određenoj meri utiču na mene. Utiče moja devojka na mene, brat, otac, prijatelji ali svi u određenim sferama. Neke stvari su mi neprihvatljive pa ih i ne prihvatam a neke su mi bezazlene i usvajam ih bez nećkanja.

Mnogo više sam pod uticajem offline ljudi nego online iako sam prisutniji online. Zašto? Zato što ne mogu toliko da imam poverenja jednom nicku na Twitteru koliko osobi koju uživo poznajem. Čak i kad neko online utiče na mene on uglavnom dobije moje online angažovanje, nikako offline.

Moje mišljenje je da su online i offline uticaji odvojeni i da dolazi do malog prelivanja iz jednog u drugo. Isto tako online poziv za offline akciju će u startu imati slab rezultat. Da ne govorim da neki ljudi imaju mnogo veći online uticaj nego offline, što je nerealno.

Sa druge strane, moja spremnost da neko utiče na mene u nekim segmentima života je jako mala. Zamislite kada bi neko pozvao ljude da skoče s mosta i objasnio im zašto bi to uradili. Niko ne bi to uradio jer je to prosto neprihvatljivo za ljude. Ako se pozove na akciju čišćenja snega u svom dvorištu to će imati uticaj na ljude jer neki svakako moraju da očiste sneg u svom dvorištu i prosto im je ta akcija prihvatljiva. Ako online uputite poziv ljudima da odrade nešto online (share, like, glasanje) biće dobar odziv jer su ljudi u fazonu “šta je to, dva minuta, ništa me ne košta”. Još ako se igra na emocije odziv će biti još veći ali pitanje je o kolikom uticaju se tu radi. Nije isto pokrenuti osobu da klikne nešto i pokrenuti je da ustane iz fotelje.

Facebook share u vreme ekonomske krize

Ne znam zašto sam stavio baš ovakav naslov jer sledeći tekst nema veze sa ekonomskom krizom ali pošto pojave koje ću navesti nismo viđali mnogo ranije verovatno je ekonomska kriza uzrok tome, jer tako je najlakše shvatiti ih.

Svi koji me poznaju znaju da internet sadržaj gledam kroz share i like jer je to nekako merilo kvaliteta sadržaja. Ali da li je to baš tako?

Sećate se možda da sam imao nekoliko virala koji su bili, da tako kažem, usiljeni, na prevaru. Nešto kao krenete da gledate neki klip i niste primetili da ste lajkovali taj sadržaj a za to vreme 10 vaših prijatelja uradi isto to. Oni koji na “viralni marketing” gledaju kao na neko božanstvo reći će “to nije viral, to je prevara”. Virus je, i to bukvalno. I tu se ne radi o kvalitetu sadržaja, nego o nesposobnosti ljudi da shvate da je nešto prevara.

Pored nesposobnosti ljudi da shvate da je nešto prevara, igranje sa emocijama je jako zastupljeno kada govorimo o borbi za share. Nije problem kada su te emocije pozitivne jer se tada ulepšava dan ali ako su negativne i služe samo u svrhu share-a onda jeste problem.

Pogledajte recimo sledeću stranicu na Fejsbuku (ako već nije ugašena) i njena poslednja dva posta (pas i dete). Postavlja se pitanje koja je to moralna granica do koje želudac dozvoljava ovakve stvari. Pogledajte koliko ti postovi imaju share-ova. U njima se kaže “AKO ZELITE DA SE OVO ZAVRSI,KLIKNITE LIKE I SHARE-UJTE NA SVOJE PROFILE,DA LJUDI CUJU I VIDE OVO”. Potpuno ludilo, zar ne?

Ovde se ide na stravične prizore u slici ili na neku tužnu priču u tekstu, i ovo nije prvi primer takve borbe za share na fejsbuku. Od kada je Fejsbuk više istakao share na stranicama, upravo su slike i video sadržaj postali najmoćnije sredstvo promocije fejsbuk stranica jer na najbolji način izazivaju emocije kod posetioca. Nažalost, ovde se radi o čistom hoaxu o kojem sam već pisao na ovom blogu.

Jednom prilikom sam rekao da je smešan sadržaj jako pogodan za deljenje i da na Fejsbuku po mojoj proceni postoji 50.000 ljudi koji shareuju bilo šta što je iole smešno te da treba samo doći do njih a oni će svojim share-om proširiti sadržaj i na svoje prijatelje. Sad sam siguran da na fejsbuku postoji i čitavih 100.000 ljudi koji veruju da će ako kliknu na like neka nepravda biti ispravljena. Ne želim da verujem da su ti ljudi glupi, želim da verujem da su previše dobri i da za njih taj jedan lajk ništa ne znači da bi iole uključivali mozak zbog toga.

Nemojte zaboraviti da prijavite stranicu.

Moje shvatanje plate

Tamo na proleće bi trebalo da tražim svoje prvo stalno zaposlenje. Postavlja se pitanje šta bih radio, koliku platu bih očekivao. Znate ono dođete na razgovor za posao pa vas pitaju koliku platu očekujete pa onaj ko je malo manje sigurniji u sebe podceni se a onaj ko misli da je supergenije preceni sebe (i na kraju prime nekoga preko veze kome nisu ni postavili to pitanje).

Za mene je plata samo jedan faktor koji učestvuje u formuli zadovoljstva poslodavca i radnika. Smatram da samo uz to obostrano zadovoljstvo može sve lepo da funkcioniše. U prevodu, ako me neko slabo plaća vrlo brzo ću se osećati nezadovoljno a nisam siguran da je nekome takav radnik potreban, i obrnuto.

Pored plate, postoji još dosta faktora koji utiču na zadovoljstvo poslom. Ja bih izdvojio: radno okruženje (u kakvim uslovima se radi, ako je to neki oronuli podrum naravno da ne bih bio njime zadovoljan ali ako bi se to nadomestilo platom možda bih zažmurio), ljudi (ako su na poslu vedri ljudi to bi povećalo moje zadovoljstvo), odnos prema zaposlenima (ako firma nije bar jednom godišnje organizovala team building vikend na kojem se zaposleni druže i opuštaju to mnogo govori o njoj, ili ako nemaju stoni fudbal na poslu to su sve jeftine sitnice ali kul su), usavršavanje (ako se radi o poslu na kojem sebe ne usavršavam (npr vozim kombi) to bi moralo da se nadoknadi višom platom jer u tu cenu bi trebalo da uđe i rizik da ostanem bez posla a onda bih bio u zaostatku (pošto kombi zna svako da vozi plata je jako mala pa je i vozač nezadovoljan)), rad na bitnim i poznatim projektima. To su neki najbitniji faktori zadovoljstva poslom po mom mišljenju.

Što se tiče same plate, sledi prikaz mog shvatanja plate (nema mnogo smisla, ali ovaj slajder mi izgledao fino )

Godinu dana bloga

Prošlo je godinu dana kako sam napisao prvi post na ovom blogu i ovo je jedan check point kada bi trebalo sumirati rezultate. Nisam siguran da je za nešto što ti predstavlja veliko zadovoljstvo ispravno reći “sumirati rezultate”, pre bi se to odnosilo na utiske.

Blog sam pokrenuo jer sam smatrao da neko ko se bavi time čime se ja bavim mora imati neko odredište na webu, mesto gde će ljudi videti čime se bavim, o čemu i kako razmišljam. U početku je cela stvar ozbiljnije zamišljena nego što danas izgleda i to sam u međuvremenu shvatio. U početku sam zamislio da jednom mesečno objavljujem kompletne priručnike(tutorijale) za neke programske jezike ili frameworke (kao recimo tutorijal za Prototype framework koji još nisam završio) i da svaki kod može da se testira (primer). Ako pogledate kategorije na ovom blogu videćete da se u nekima ne nalazi ni jedan post. To obično iz razloga što se tim oblastima ne bavim koliko nekim drugim ili jednostavno ljudi postove iz te oblasti slabo čitaju pa se ni ja ne trudim da ih pišem. Kategorije su i dalje tu čisto da se ne zaboravi da se i time bavim . Moja preporuka onima koji kreću sa blogom je da isto otvore više kategorija pa će kasnije videti šta im više odgovara da pišu ali generalno postoji pravilo da ćete najviše posla dobijati iz oblasti o kojoj najviše pišete, jer ćete sebe bolje pozicionirati za te poslove.

U početku sam zamislio da blog bude strogo tehnički, bez emocija i nekog mog previše linčnog razmišljanja ali nisam uspeo to da održim pa se na ovom blogu nalaze i neki tekstovi o aktuelnim temama o blogerskoj i tviteraškoj sceni. Pošto je ovo lični blog to je i bilo za očekivati.

Posle ambicioznog pokretanja ličnog bloga kao i shvatanja da on kao lični blog ne može da bude dovoljno profesionalno shvaćen (ne zbog tekstova već zbog sve češćih potreba da se suprodstavim jednoumlju koje vlada našom internet scenom a koje nije dobro) pokrenuo sam još jedan blog, Buzzillu. Ideja Buzzille je upravo to, da postane vodeći profesionalni blog u Srbiji i okolini na temu viralnog i gerila marketinga. Na blogu radi još dvoje ljudi, pored mene, jer smatram da bi sa njima on dobio na održivosti i stabilnosti, kreativnosti i usavršavanju, kao i osnovni društveni kapital svakog od autora. Postoji značajna razlika između ličnog i grupnog (da ne kažem korporativnog) bloga, prvenstveno iz razloga što su bolje prihvaćeni, bez bojazni da će autori u nekom trenutku skrenuti sa teme ili u tekstove ubaciti previše ličnog mišljenja (koje nije toliko loše čuti ali ne nailazi uvek na poklapanje sa čitaocima).

Blog uz prisustvo na Tviteru predstavlja dobru kombinaciju za sticanje novih i održavanje starih poslovnih kontakata, ličnu promociju i promociju svojih projekata. Oni koji razmišljaju o pokretanju bloga imaju moju toplu preporuku.

Hvala vam na dosadašnjem čitanju, siguran sam da ćete na ovom blogu i u buduće nalaziti ponešto korisno.

Zašto nam se Tviter više sviđa?

Naslov bi trebalo da bude “zašto neki ljudi misle da su na Tviteru pametniji ljudi nego na Fejsbuku?” ali je to prevelika neistina da bi se uopšte postavljalo pitanje. U ovom postu ću navesti neke činjenice koje daju odgovor na pitanje iz naslova i probati prići problemu na drugi način.

Zašto se na Tviteru ponašamo drugačije nego na Fejsbuku?

Svakako ste primetili da se ljudi drugačije ponašaju na Fejsbuku i Tviteru. Za to postoji i objašnjenje. Prosto, na Fejsbuku imam mnogo više offline (pravih) prijatelja a na Tviteru više onih koje ne poznajem ili smo se par puta videli. Kada nekoga ne poznajete pokušavate da ostavite na njega dobar utisak (tako je i u realnom životu), bilo kao pozitivna osoba ili kao neko ko je stručan u onome čime se bavi. Taj utisak koji na Tviteru ostavljamo na druge je uz to i merljiv – broj followera. Iz tog razloga se na Tviteru drugačije ponašamo, što zavisi od osobe do osobe. Neko svaki tvit triput odmerava pa postuje a drugi pišu o seksu dok na Fejsbuku o tome ni da pisnu, a da ne govorim o realnom životu. Neko je nedavno postavio pravo pitanje: “Da li biste tako o seksu pričali pred 500 ljudi u realnom životu kao što pišete na Tviteru?”.

Na Tviteru smo svi tu, na Fejsbuku nismo

Da li osećate bliskost sa ljudima koje pratite na Tviteru? Više vam odgovora ono što piše na Tviteru nego na Fejsbuku. Na Tviteru sami biramo koga ćemo pratiti i to isključivo na osnovu onoga što ti ljudi pišu, i tu nismo u obavezi da pratimo tetku ili drugara iz osnovne. Na Fejsbuku je priča drugačija – gomila sadržaja koje vaše oči preskaču. Usled tog preskakanja dobijate utisak da ste manje bliski tim osobama.

Širenje priče na Tviteru

Tviter koristi (u odnosu na Fejsbuk) jako mali broj ljudi i to ima stotinak jako aktivnih koji se međusobno prate dok su ostali manje aktivni. Kada u takvoj mreži neko pusti neku informaciju i dođe do retvitovanja stiče se utisak da je ta informacija obišla celu Srbiju. To je prividan osećaj. Istina je da se informacije brzo šire (zbog jednostavnosti retvita i zbog male količine informacija koje se prenose što stvara utisak brzine) ali te informacije kruže unutar iste grupe ljudi koja je mala.

Zablude o Early adopterima na Tviteru

Kada ta informacija zaokruži celu domaću tvitosferu tada dolazi do prelivanja na Fejsbuk. Međutim, zabluda je da su early adopteri na Tviteru uticajni. Dakle, oni prihvataju nove stvari brzo ali ne utiču mnogo na druge, pogotovo ne na Fejsbuku, na kojem se i sami drugačije ponašaju.

Zašto nagovaramo Peru da dođe na Tviter?

Primetili ste da se neki ljudi koji se bave kobajagi razvojem interneta zalažu mnogo oko Tvitera i broja korisnika na istom, pa dovlače poznate i manje poznate ljude na Tviter. Ako se svi korisnici Tvitera u Srbiji poređaju po broju pratilaca dobićete piramidu koja nije mnogo ni visoka niti ima veliko podnožje. Dovođenjem novih ljudi proširuje se podnožje piramide a oni koji su na vrhu osećaju se mnogo bitnijim kao i cela tvitosfera koja u poslovnom okruženju teži da stvori sliku o bitnoj ulozi koju navodno ima na internetu.

Neće još dugo biti tako

Primetio sam da neki tviteraši omalovažavaju ljude koji koriste samo Fejsbuk. Tu se radi i o generalizaciji, pobogu, pa ne izbacujemo svi mi slike bicepsa na Fejsbuk. Može se napraviti paralela sa velikim i malim gradom. U velikom gradu ima dosta doseljenika i dolazi do mešanja svakakvih ljudi gde ćemo ono što ne želimo da vidimo lakše videti. Takvi ljudi se pojavljuju polako i na Tviteru tako da se zasigurno atmosfera sa Fejsbuka preseljava na Tviter, naravno, u malo izmenjenom obliku.

Očistimo Srbiju – jedan tvitap i naši smo

Kogod prati domaću blogosferu mogao je da primeti da su neki blogeri dali svoju podršku akciji “Očistimo Srbiju” koja je bila i trenutno je možda najviše osporavana akcija vladajuće stranke. Postavlja se pitanje kako su pre samo par meseci svi napadali tu akciju a sada nekoliko blogera piše postove podrške na svojim blogovima.

Predpostavljam da se preokret javio posle jednog tvitapa (okupljanje tviteraša) na kojem se pojavio i Oliver Dulić na kojem nisam bio ali čujem da je Duki (tako mu sad tepaju) došao bez pratnje novinara, sasvim normalno i da je ostavio lep utisak što je prouzrokovalo podršku i oduševljenje akcijom.

Samo želim da skrenem pažnju na to, koliko neki ljudi koji sebe nazivaju uticajnim su ustvari povodljivi i padaju na jedan tvitap. Stvarno ne bih voleo da pripadam takvoj blogosferi ili tvitosferi. Danas sutra će se i Jelena Karleuša pojaviti na nekom tvitapu pa ćete posle toga početi da idete na njene koncerte. Ja to ne mogu, ali zbog toga sam hejter.

UDIT: Komentari na ovom postu su isključeni pošto su se pojavili komentari sa različitim potpisom a sa iste IP adrese te je jasno da rasprava odlazi u neki drugi smer kojim se ovaj blog ne bavi, a stvarno nemam vremena da ceo dan odobravam komentare.

Ovaj blog se bavi internet marketingom i pojavama na domaćoj internet sceni. Cilj ovog posta je da ukaže na negativne pojave i iskorišćavanje blogosfere u političke svrhe i izmišljenom uticaju. Drago mi je što je ovaj post već sada bolje pozicioniran na Google-u i šerovaniji od svih naručenih postova zajedno. Hvala na podršci.

Komunikacija na društvenim mrežama

Večito se priča o dvosmernoj komunikaciji kao osnovnoj prednosti društvenih mreža ali ne nude sve platforme komunikaciju istog kvaliteta. U osnovi problema leži potpuno prirodna želja, da se što više čujemo a da što manje slušamo kako bi nam što manje pažnje odvlačilo.

Mnogo toga je određeno samim načinom dodavanja prijatelja i praćenjem ljudi. Recimo ako pogledamo Google+ tu je dvosmerna komunikacija na najnižem nivou jer je mreža relativno nova, postoji mnogo neaktivnih i članova koji su otvorili nalog radi testiranja kao i laka manipulacija krugovima prijatelja.

Usled toga dolazi do lake jurnjave za prijateljima pa i pojave velikog šuma što znatno otežava komunikaciju. Tvrdim da na bilo kojoj društvenoj mreži nije moguće pratiti više od 200 ljudi. Pritom pod praćenjem se podrazumeva da vam ništa ne može promaknuti. Ako pogledamo G+ profil koji ima najviše pratilaca na Balkanu možemo shvatiti da je prijatelje dodavao sugestijom pa su mu oni uzvraćali praćenje. Usled velikog broja neciljanih pratilaca došlo je do jako slabog procenta interakcije a kako vlasnik profila ne može da isprati veliki broj prijatelja to dvosmerna komunikacija postoji samo na njegovom profilu. Da bi se u diskusiju na njegovom profilu uključilo što više ljudi mora i on da pokaže da je otvoren za komunikaciju tako što će otići i malo dalje od svog profila.

Na Twitteru je priča malo drugačija jer se pratioci zaslužuju i malo teže dodaju i uklanjaju. Posledica toga je ciljana publika pa i veća interakcija. Problem kod Tvitera je što postoje nepisana pravila da je nalog “jači” ako više ima pratilaca nego onih koje prati pa se to strogo prihvati što iz ugla onoga ko odlučuje da uđe u komunikaciju stvara sliku o nadobudnom tviterašu koji tu razliku želi da napravi što većom. Drugi slučaj je kada se ide strategijom “pratim te – pratiš me” koji se obično okarakteriše spamerskom taktikom u kojoj je najvažniji koliko će ljudi uzvratiti praćenje. U ovom drugom slučaju se vrlo često dolazi i do neciljanih pratilaca što dovodi do smanjenja interakcije. Treba naći neku sredinu i ceniti ljude na osnovu onoga što tvitaju a ne na osnovu broja pratilaca i učestvovati u temama koje su drugi pokrenuli jer će tako i oni nesvesno učestvovati i u vašim.

Dodavanjem mogućnosti Subscribe-a fejsbuk profili su dobili neku novu dimenziju. Naime, ako nekome pošaljete zahtev za prijateljstvo i ako on ne prihvati vi ostajete pretplaćeni na njegove postove. To s jedne strane dovodi do pojave slične na Tviteru. Dok su vam ranije poznate internet face prihvatale zahtev za prijateljstvo samo zato da bi plasirali svoje postove sada to ne moraju da rade, tako da ćete im verovatno ostati u Subscribe-u. S druge strane ovim je savladana prepreka od 5000 prijatelja tako da, čini mi se, fejsbuk profil sada ima veću prednost u odnosu na fan stranicu kada je reč o javnim ličnostima. Uz to, drugačiji je osećaj kada komunicirate sa profilom nego sa stranicom tako da to treba iskoristiti.

Pored načina sticanja prijatelja, na komunikaciju na društvenim mrežama utiče i forma samih postova. Ako se svaki post ograničava na 140 karaktera to znači da se radi o sitnim informacijama a to psihološki u glavi stvara utisak da su te informacije brze pa se korisnici tako i ponašaju. Sa druge strane na Fejsbuku nemamo ograničenje za statuse pa su ti statusi nekako tromi i ne očekuju brzu reakciju. Zato će vam verovatno brže odgovoriti na Tviteru nego na Fejsbuku.

Menšnovaću te, menšnovaćeš me – povećanje online prisustva

Često na ovom blogu pominjem (menšnujem, mention) neke ljude ili projekte kako bih izrazio nezadovoljstvo ili zadovoljstvo ili skrenuo pažnju kako nešto nije (ili jeste) dobro odrađeno. Vrlo brzo mi se taj neko javi i ostavi svoj komentar i tu se ne radi toliko o uticaju koju blog ima (jer mi se to dešavalo i prve nedelje kako je blog pokrenut) koliko o uticaju i društvenom kapitalu onih koji taj post prenose. Društvenom kapitalu – kako bi što više ljudi videlo to što prenose i reputaciji - kako bi neko od njihovih prijatelja dalje preneo post.

Teorija 6 stepeni razdvajanja kaže da je potrebno najviše šest prenošenja poruke kako bi ona stigla do osobe kojoj je namenjena. Ako se ukupan broj ljudi kojima poruka može biti namenjena ograniči lokacijski (Srbija) i interesno (aktivni internet korisnici) i ako se poruka prenosi preko interneta potrebno je dva do tri koraka (ili share-a). Naravno, postoje i načini direktnog pominjanja (recimo na Tviteru menšnovanjem) i tada je broj koraka jednak jedan.

Reakcije na pominjanje

Reakcija onoga koga ste pomenuli zavisi od konteksta u koji ste ga doveli. Ako gledamo dve krajnosti, nekoga možete da ishejtujete ili da ga pohvalite. U prvom slučaju će poruka jako brzo doći do njega i vrlo verovatno da će se deo internet zajednice polarizovati i pokrenuti rasprava. U drugom slučaju se gađa ego osobe koja se pominje pa je za očekivati da se ta osoba pohvali, prenese dalje tu poruku ili uzvrati istom merom.

Reputacija je bitna

Pre par meseci sam radio na promociji nekog sajta i jedan od predloga je bio da se “napadne” konkurent kako bi se došlo u centar pažnje. Međutim, da bi to uspelo onaj ko hejtuje mora da ima određenu reputaciju kako bi se onaj koga hejtuje osetio ugroženim i upustio u raspravu iz koje bi se moglo profitirati. Mogu ja na ovom blogu da pišem sve najgore o Borisu Tadiću ali mi on neće odgovoriti, a baš bi mi dobro došlo njegovo izvinjenje.

A sad da vas menšnujem

Primera ima na svakom koraku, neki svesno to rade a neki nesvesno, neki to urade i ne primete šta se dogodilo a neki znaju o čemu se radi i preteruju.

- Miloje objavi post a Eniac tvituje.
- Kompjuter biblioteka stavlja vaše tvitove u odabrane i pominju vas na Tviteru.
- Buzzilla objavljuje tvit o Istoku koji on retvituje.
- Verkić je imala pratipetak postove u kojima je pingovala poznatije osobe na netu.
- Zubarica vas menšnuje u naslovu teksta.

Strateško oslanjanje na velike igrače

U trenucima kada su tržišta sve više zasićena, gde novi projekti imaju težak zadatak da se proguraju, često se pokretači projkata odlučuju za dugoročno oslanjanje na već postojeće i poznate projekte. To sa sobom nosi izvesnu garanciju kratkoročne uspešnosti ali i veliki rizik da će ceo projekat propasti.

Povod za ovah tekst je Fejsbukov zahtev za preuzimanje domena facebooksrbija.com zbog korišćenja zaštićenog naziva u domenu sajta. Kako Miloš navodi, pokrenuo je taj sajt jer je uočio da se ključne reči “facebook srbija” dosta traže zahvaljujući popularnosti samog Fejsbuka. Na tome se zasniva uspeh sajta i deluje kao da će uvek imati o čemu da piše i kao da će uvek moći da računa na posetu fejsbuk korisnika ali ga je fejsbukov zahtev malo poremetio, zbog čega će morati da pređe na novi domen. Sigurno će, i pored redirekcija, poseta opasti ali to je cena onog rizika.

Postoje i drugi primeri, kada novi projekti koriste API neke društvene mreže pa dolaze u situaciju da zavise od nje. Jako korisne aplikacije su nastale nadovezivanjem na društvene mreže ali sve one zavise od drugog i moraju brzo reagovati na svaku promenu.

API je nešto što je dosta koršćeno tako da i društvene mreže imaju problem ako ih stalno menjaju pa su tu novi projekti koliko toliko sigurniji, međutim, ako se vaš biznis zasniva na nekoj manje sigurnoj mogućnosti neke društvene mreže onda mogu nastati problemi. Čini mi se da je Nebojša imao neki biznis za Facebook landing tabove pa mu je propao jer je Facebook napravio neke izmene.

Koliko je dobro, toliko je i rizično oslooniti se na velike igrače, pogotovo ako ti veliki igrači ne vide velike koristi od vas. Ovih dana baš gledam Google+ API koji je nedavno izašao i čini mi se da postoji veliki interes Googla da izađe u sesret developerima, međutim, ono što ova nova mreža nudi je jako malo u odnosu na druge i mislim da će malo ko praviti aplikacije za G+.

Poziv za SEO projekat

Pre pola godine sam počeo da radim jedan online alat čija je svrha da pomogne ljudima koji se bave SEO optimizacijom. Međutim, usled nedostatka slobodnog vremena projekat se zaustavio tu gde se zaustavio.

Sada želim ponovo da ga oživim i znatno nadogradim ali opet nemam mnogo slobodnog vremena tako da ovim putem pozivam da mi se neko priključi. Taj neko može biti pojedinac ili neka online marketing agencija. Potreban je neko ko se bavi SEO optimizacijom, ko bi ovim projektom želeo bolje da promoviše svoje usluge na inostranom (pa i domaćem) tržištu a ko ujedno poznaje standardne web tehnologije kako bi se angažovao i oko dela izrade.

Što se samog projekta tiče, ideja je da ova alatka pomogne SEO stručnjacima u analizi konkurencije. Primer: korisnik unosi frazu za pretraživanje i aplikacija mu izbacuje rangirane sajtove kao na SERP-u s tim što analizira svaku stranicu tako što gleda onpage ali i offpage optimizaciju i masu parametara kako bi zaključio zašto je redosled na rezultatima pretrage takav i koliko i kakvih linkova (ili poboljšanje bilo kog parametra) je potrebno recimo petom sajtu da dospe na četvrtu poziciju. Ova aplikacija bi predstavljala inteligentni sistem koji bi sam učio (davao težinske faktore parametrima) tako da bi vremenom bio sve precizniji.

To je osnovna ideja. Jedan deo aplikacije će biti svima dostupan dok bi postojao i onaj komercijalni deo priče samo za registrovane korisnike koji bi imali napredne opcije, mogućnost čuvanja, statistike, itd.

Mnoge dobre ideje su mi propadale zbog realizacije, zato mi je malo glupo da ovakva ideja stoji u fioci. Hajde da je realizujemo!

Prosledite ovaj poziv onima za koje mislite da bi ih zanimalo.
Kontakt: manjak.igor@gmail.com