Verovatno ste nekada imali prilike da na mail dobijete poruku koja vam se obraća u nominativu umesto u vokativu kao npr “Zdravo Igor, poslednji put si posetio/la naš sajt tad i tad…”. Mnogo bi bolje bilo da se te automatske poruke obraćaju na prirodan način i malo pametnije.
Odradio sam skriptu za automatsko prepoznavanje roda imena i određivanje vokativa imena. Ukoliko šaljete personalizovane newslettere ili SMS-ove, ova PHP biblioteka će vam sigurno biti od koristi. Pokriveno je preko 800 srpskih imena tako da je ovo najobuhvatnija biblioteka za ovu namenu. Možete je potpuno besplatno preuzeti i koristiti odavde, a ovde možete testirati kako radi.
UPDATE: U međuvremenu sam saznao za projekat http://vokativ.vokabular.org/ koji radi isto ovo za vokativ. Nisam testirao mnogo ali rekao bih da jako dobro radi. Što se tiče prepoznavanja roda imenice nisam našao ništa pa ako neko nađe neka postavi. U svakom slučaju, dignuta je velika prašina među programerima tako da nadam se da ćemo dobiti još rešenja koja ćemo moći besplatno da koristimo.
Nedavno je završena Tvitomanija, najveća regionalna konferencija o društvenim mrežama na kojoj je Peekmedio bio jedan od prijatelja konferencije. Iskoristio sam tu priliku da pokrenem i predstavim besplatni deo servisa o Tvitosferi pa možete pogledati o čemu se radi.
Pored toga, pratili smo objave na temu Tvitomanija pa pogledajte infografik koji smo pripremili.
U nedelju, 28.04.2013. u organizaciji Udruženja PHP Srbija održan je prvi meetup PHP programera Srbije. U Domu omladine je bilo 250 zaljubljenika u PHP koji su mogli čuti pet predavanja nakon čega je usledilo druženje.
Odmah na početku je bilo jasno da će biti previše vruće u Domu omladine što zbog velike gužve što zbog loše ventilacije (rashlađivanja) u sali. Ne znam da li je ventilacija standardno loša u Domu omladine ili je ovo bio izdvojeni slučaj. Druga stvar koja se nikome nije dopala jeste što nije bilo wirelessa iako je isti trebalo da obezbedi jedan od spoznora konferencije – Orion Telekom. Ja ne razumem to, sponzor si konferencije i umesto da se pokažeš pred svojom ciljnom grupom ti neverovatno zabrljaš. Bolje da se nisu ni pojavili.
Ako se izuzmu te dve stvari, organizacija je bila perfektna. Znam da je veoma teško gikovima da se bave organizacijom ali ljudi iz PHP Srbija su se odlično snašli. Nakon uvodnog govora predsednika udruženja, Nemanje Čedomirovića, usledila je prezentacija udruženja PHP Srbija od strane Milana Popovića. Bilo je priče o načinu na koji Udruženje funkcioniše, o članstu i drugim bitnim temama vezanim za samu organizaciju. Nakon toga je Milan predstavio rezultate ankete. Na osnovu 600 učesnika ankete došlo se do nekih interesantnih podataka:
- Najviše ispitanika je od 20 do 30 godina
- Uglavnom su fakultetski obrazovani
- Od PHP Frameworka uglavnom se koristi Codeigniter dok drugo mesto dele Zend, Symfony i Yii
- Od razvojnih okruženja najčešće se koristi NetBeans dok se ostali podjednako i znatno manje koriste
- PHP programeri u Srbiji su spremni da izdvoje godišnje do 500 evra na usavršavanje, uglavnom čitaju blogove na temu PHP i nemaju nameru ikada da prestanu da se bave programiranjem
Nakon Milana je nastupio Goran Rakić koji je govorio o razvoju komponentnih biblioteka, labavom povezivanju kao i o novostima u PHP verziji 5.5. Posle toga smo čuli Miodraga Stefanovića iz Limunda koji je pričao o arhitekturi servera koji pokreću Limundo. Po mom mišljenju najinteresantnije predavanje je imao Predrag Cujanović iz ManageWP-a. Prema podacima koje je izneo od hakerskih napada najčešći su DDoS napadi, SQL indjectioni i XSS. On je pričao o primerima skorašnjih napada, nedavnom globalnom Brute Forceu na WordPress sajtove koji se pretvorio u DDoS napade, XSS propustima na Yahoo-u, Fejsbuku i Nordeusovom Top Elevenu. Za kraj, Miro Svrtan iz Hrvatske nam je predstavio mogućnosti PHP frameworka Laravel, za koji sam ja čuo tek pre nekoliko dana i jako mi se sviđa tako da ću početi da ga učim i koristim (trenutno radim u Codeigniteru).
Nakon predavanja, posetioci konferencije su se poslužili (a kako drugčije) picom i pivom, i uz neformalno druženje priveli ovaj jedinstveni susret kraju. Predavanju je prisustvovalo dosta nas koji nismo hard-core programeri te su nam neki delovi nekih predavanja manje poznati iako sasvim fino radimo i zarađujemo od PHP-a. Upravo su te finese ono što izdvajaju prave stručnjake od ostalih. Kako sam čuo od organizatora, na okupljanju je bilo i nekoliko HR-ova koji su tražili kandidate za svoje firme. O stanju PHP struke pišem neki drugi put. Do sledećeg druženja – veliki pozdrav!
Kada kreću u blogovanje, ljudi se uglavnom odluče na neku od blogerskih platformi ne plaćajući na taj način ni domen ni hosting. To je ok za one koji žele da vide “kako će ići”, da li će se snalaziti u blogovanju. Međutim, to nije baš ozbiljno rešenje i najbolje rešenje za one koji žele dobro da se pozicioniraju u blogsferi. Neki od njih, vrlo brzo, kada uhvate zalet i hoće ozbiljnije da se bave blogom žele da se osamostale od blogerskih platformi i nalaze se u potrazi za hosting provajderom.
S obzirom da se malo ko hleba najeo na našim prostorima od blogovanja a pogotovo na svom početku, a imajući u vidi da veliki broj ljudi blog pokreće iz hobija, bilo bi dobro i da taj blog leba ne jede, tj. da troškovi budu mali ili nikakvi. Tu se javlja potraga za hosting sponzorstvom, tj hosting kompanijom koja će vam besplatno hostovati blog na svom serveru.
To u početku deluje sjajno za neke, jer “vidi, neko ceni moj rad, biće mi sponzor”, međutim, kasnije se vrlo brzo shvati da vrednost onoga što sponzor (hosting kompanija) nudi je ispod onoga što bloger pruža (konstantnu godišnju reklamu na svom blogu). Na sledećoj slici možete videti predlog bezobraznog ugovora o sponzorstvu jedne hosting kompanije kod nas.
Trebalo bi da naglasim da je u ovom slučaju korisnik bila neka organizacija koja okuplja veliki broj potencijalnih klijenata hosting kompanije. To je veoma važno jer u tom slučaju baneri na sajtu koji je sponzorisan znatno više vrede za hosting kompaniju.
Ukoliko se odlučujete za hosting sponzorstvo razmislite da li od svog bloga možete da zaradite 50 evra godišnje. Ukoliko možete onda vam hosting sponzorstvo ni ne treba, platite lepo hosting i izbegnete ovakve ponižavajuće ugovore.
Naravno, ima i hosting kompanija koje imaju umerene zahteve, da ih ne ističem sad. Za kraj, hteo bih da vam preporučim dobar blog o hostingu – hosting.rs, na kojem redovno izbacuju uporedne analize domaćih hosting provajdera.
Toliko ljudi traži posao da je reklamiranje firme ili sajta kroz takve oglase postao standard. Znate ono kad u vrhu oglasa kažu “Mi smo ta i ta firma, lideri u ovome i onome…” a ispod toga “Zbog povećanja obima posla i širenja na druga tržišta raspisujemo konkurs za poziciju…”, pa onda opis posla sa magijama koje kandidati moraju da bacaju i na kraju “biće pozvani samo kandidati koji uđu u uži krug”?
Pogledajte ovaj posao za Web developera koji se reklamira na Fejsbuku. U uvodu hvalisanje i na kraju hvalisanje, u sredini jaki zahtevi a pozicija je otvorena u Nišu. Ironija ili ne, oglas se prikazuje meni u Beogradu iako je posao u Nišu. Sve je jasno.
Međutim, još jasnije je kada se ode na neki sajt za zapošljavanje i vidi da neke firme godinama traže radnike i oglašavaju se jer im je postavljanje oglasa jeftinije i isplativije nego oglašavanje banerima ili plaćanje nekih PR aktivnosti. Kandidati nikada ne bivaju pozvani na razgovor a oglas se stalno obnavlja. Da li podržavate ovakve akcije?
Vest da je preminuo Josif Tatić prvo se pojavila na sajtu Puls-a (22:27) pa tek onda na Tviteru (22:39), zatim na Nadlanu (22:41), pa Kuriru (22:44), Telegrafu (22:53) i na kraju na Blicu (23:03). Pratio sam broj shareova vesti na ovim portalima kako bih došao do zaključka da li i koliko vreme objave udarne vesti utiče na share.
Kao što se može videti, Pulsu je pravovremeno objavljivanje udarne vesti donelo dominaciju jedan sat i 30 minuta da bi prednost preuzeo Blic i Kurir zahvaljujući svojoj kako reputaciji tako i inicijalnoj poseti svake vesti koju postave na početnu stranicu ili podele na društvenim mrežama.
U prethodnom postu sam pisao o gotovo nemogućoj misiji kada je u pitanju pokretanje sajta koji bi trebalo da zarađuje od banera. Ostalo je da vidimo koja je alternativa.
Sećate se onda kada je svaki sajt imao i forum. Tada je bilo potrebno ljude zadržati na sajtu i naterati da okrenu još koju stranicu. Danas su takvi usputni forumi jako slabo posećeni i gotovo ugašeni. Isto kao što je nekada bio slučaj sa forumima sve veći trend postaje postavljanje online prodavnice na sajtu.
Ako već imate posećen sajt sigurno ste razmišljali “imam X okrenutih stranica mesečno i zarađujem Y mesečno, kada bude bilo 2 puta više okrenutih stranica zarađivaću duplo više”. Iako to vrlo često nije slučaj, postoji velika jurnjava za okrenutim stranicama. U jednom trenutku sajtovi dolaze do svog limita unutar svoje niše i prelaze na drugu. Pogledajte recimo Blic i B92 koliko su tematskih podsajtova pokrenuli (nekretnine, ljubimci, turizam…). Recimo, Blic je nedavno pokrenuo mini društvenu mrežu za kladioničare. Koliko vidim, ideja im je da iskoriste ogromnu posetu matičnog sajta kako bi ispromovisali tematski a onda usmeravali tu posetu na druge tematske sajtove.
Ono što je bitno jeste da sa tematskim sajtom mnogo bolje poznaju svoje posetioce nego sa matičnim opštim sajtom. To im omogućava bolju konverziju ako bi posetiocima plasirali reklame ili proizvode na tu temu, što znači i bolju zaradu.
Usled stagnacije posete, ograničenog broja oglašivača i budžeta koji oni odvajaju za internet oglašavanje mislim da će se u narednom periodu portali sve više okretati novčaniku posetioca a ne oglašivača. Imamo prvi scenario ciklusa u kojem sajt privlači posetioce sadržajem, zatim ih šalje na sajt oglašivača (klijenta) gde oni u slučaju da se radi o nekoj prodavnici kupuju ili ne kupuju proizvod ili uslugu a zatim taj oglašivač deo tih para ulaže ponovo u reklamu. Problemi kod ovog scenarija su:
- Ciklus počinje tako što klijent ulaže u reklamu pa tek na kraju naplaćuje prodate proizvode
- Niko klijentu ne garantuje da će posetioci došli preko sajta kupiti proizvod
- Prelaskom sa jednog na drugi sajt drastično se smanjuje konverzija
Zbog svih tih problema mnogo je isplativiji i brži drugi scenario ciklusa gde se ponuda klijenta nudi na našem sajtu, gde mi vršimo prodaju i ostvarujemo zaradu od provizije. Ovo je veoma povoljan scenario za male klijente koji nemaju kapacitet da svoj proizvod oglašavaju na internetu bilo kroz svoj opstveni sajt ili kroz banere.
Možete naći dosta dobrih primera ovog drugog scenarija, od sajtova za putovanja koji nude prodaju avionskih karata i bukiranja smeštaja, zatim sajta za polovne automobile i internet prodaju guma i na kraju primer Blica i njegovog NonStopShop-a kao opšte prodavnice koja se forsira kroz Blic.rs. Međutim, najsimpatičniji je primer Tarzanije i njihove prodavnice, samo što bi veći efekat postigli kada bi na tarzanija.com umesto banera postavljali konkretne ponude.
Dosta prijatelja me je u poslednje vreme pitalo za savet vezan za ideju za internet zaradu. Sad nešto razmišljam, gotovo sve ideje početnika se baziraju na zaradi od banera. Znam, imao sam i ja, neke čak i realizovao i radio dosta na njima. Ali para ili nije bilo ili je bilo jako malo. Zašto? Zato što je teško zaraditi od banera.
Prvo, pravimo grešku jer pokrećemo previše opšte sajtove i tu imamo veliku konkurenciju. Pored toga što imamo veliku konkurenciju takve sajtove će nam posećivati i muškarci i žene, svih uzrasta, sa svih lokacija i što je najgore sa različitim interesovanjima. To nije dobro za oglašivače jer će njihov baner videti mali broj ljudi koje oni ciljaju i veliki broj ljudi kojih baner uopšte neće interesovati. Zašto bi neko davao pare na reklamu koja će promašiti ciljnu grupu? Pravo pitanje je koliki se procenat vaših posetilaca poklapa sa ciljnom grupom potencijalnog oglašivača.
Postoje firme čija je ciljna grupa nešto šira pa dolazi do većeg poklapanja sa posetiocima nekog opšteg sajta. Međutim, takvih firmi je malo i takve firme najčešće “rešavaju problem” oglašavanjem na Blicu i B92 (koji uzimaju 80% od oglašavanja banerima u Srbiji). Na taj način oglašivač će u mesec dana prikazati baner svakom internet korisniku u Srbiji.
Gde ste u toj priči vi koji tek pokrećete neki opšti portal? Ne na početku, nego daleko i od početka. Kod opštih sajtova prag za dobijanje oglašivača je jako visok tako da ćete morati da uložite godine i godine u razvoj sajta. Kada kažem razvoj sajta mislim prvenstveno na sadržaj a onda i na reputaciju sajta, sticanje stalnih posetilaca itd. Zato kada neko pomene ideju za neki opšti portal od kojeg želi da zarađuje banerima odmah mu kažem da odustane jer ne verujem da je toliko uporan. Malo je onih u mom okruženju (ni ja nisam takav) koji su spremni za srtvaranje nečeg velikog na duže staze i koji se rukovode poslovicom “Najbolje vreme za sadnju drveća je bilo pre 20 godina, drugo najbolje vreme je sada”. Obično ljudi ili odmah odustanu ili posle pokretanja i uloženog velikog truda. Tu se priča oko opštih portala završava.
Sa specijalizovanim sajtovima (npr restorani u beogradu) je slična priča. Oni uglavnom imaju posetioce istih interesovanja i to je super za oglašivače. Međutim, tu se javlja problem što su oglašivači najčešće ili manje firme ili firme koje ne razumeju potrebu za oglašavanjem na vašem sajtu. Uz to, kod takvih firmi je akcenat na profitu tako da baner sam po sebi nema nikakvu vrednost ako datoj firmi ne donese profit te stoga morate da merite rezultate banera i naplatite samo uspešne konverzije a ne sam baner.
Sada je potpuno jasno da pokretanje online biznisa koji će se bazirati na zaradi od banera nema mnogo smisla. Umesto toga treba ići na poslovni model u kojem vašem klijentu rešavate neki problem ili mu donosite profit. Recimo grupna kupovina je najbolji primer, gde se vi nalazite kao posrednik i uzimate procenat od realizacije, svi srećni i zadovoljni.
Mislim da su već svi koji me prate upoznati da sam nedavno pokrenuo servis za praćenje društvenih medija – Peekmedio. Razvoj je trajao 10 meseci i nije baš bio lagan. U početku sam samo ja radio na tome, kasnije sam dobio pojačanje. Znate, kod rada na sopstvenom startup-u nema radnog vremena, nema zarade dok se ne pokrene i nema rada na drugim većim projektima dok se taj ne završi. Svako od nas ima gomilu ideja ali retko šta odradimo do kraja pogotovo ako je put dugačak i zalogaj krupniji. Ovaj moj je baš krupan.
Posle 10 meseci razvoja Peekmedio kreće sa radom i nakon zaista velikog interesovanja dobija prve klijente. Jako je lep osećaj. Uz to, lično sam testirao konkurentne alate na domaćem tržištu i dosta su slabiji. Radi se o firmama koje postoje više od 10 godina.
Primetili ste sigurno da sam slabo aktivan na blogu i na Tviteru. Jednostavno, gledam svoja posla i ne kukam. Verujte mi, to daje jako lepe rezultate. Međutim, hoću da skrenem pažnju na jako loše okruženje. Prvo, kada tek krećete sa poslom javljaju se neki ljudi i firme koje su velike ili bar misle da su velike i žele da vas iskoriste i ekstremno profitiraju nad vama. Kada ih odbijete onda doživite uvrede i ponižavanja. Zatim se javi još veća firma koja bi koristila vaše usluge ali kako kažu “mi smo firma sa jakim imenom i bili bismo vam jaka referenca, jel može duplo jeftinije?”. Svi su jaki dok ne dođe do plaćanja. Zatim objavite da se širite u region a srpskoj konkurenciji to zasmeta i umesto da popravljaju svoje aplikacije oni krenu da pišu negativne komentare. I tako, par osoba kojima je lakše da ti podmetnu nogu nego nešto korisno da naprave. Jako trulo okruženje…
Ali, što bi rekao Filip Kotler “Ko radi srcem nema konkurenciju”, tako i ja. I dok ovo pišem pokrenut je sajt časovi španskog koji podržavam i za koji znam da osoba koja to radi radi srcem. 
Pogledajte kako je Blogomanija viđena u društvenim medijima. Podaci su dobijeni pomoću Peekmedio servisa.
