Slede neki saveti kako da postanete uticajni ili bar kako da vaši statusi i komentari izazovu veću pažnju.
Morate komentarisati aktuelne teme
Ovo je osnovna stvar. Neke teme traju po 2-3 dana i u raspravu se uključi zaista mnogo ljudi. To je idealna prilika da i vi kažete svoje mišljenje koje će zbog okupljanja velikog broja ljudi pročitati veliki broj ljudi. Zato treba komentarisati aktuelne i vruće teme, jer blog postovi o nekoj gorućoj temi se ređaju kao epizode neke serije i ima dosta ljudi koji nijednu ne propuštaju. Uglavite i vi vašu epizodu.
Morate biti aktivni
Ne može se steći uticaj preko noći ili neaktivnošću. Morate biti aktivni na svim korišćenijim društvenim mrežama. Iz same te aktivnosti ljudi će shvatiti da uvek imate odgovor na svaku temu te vas mogu pitati za mišljenje ne bojeći se da će vam data tema biti nezanimljiva.
Učestvujte i u tuđim raspravama
Siguran sam da vam se više puta desilo da komentarišete nešto kod nekoga i da tu istu osobu vidite isti dan ili sutradan među komentatorima vašeg statusa ili tvita. To je uzvraćanje pažnje i ljudi to nesvesno rade. Nekako se prilikom tog vašeg komentara ostvaruje bliži kontakt sa osobom koja je pokrenula raspravu i onda dolazi do uzvraćanja. Ovo jako dobro radi kada primenite na ljudima koji su delimično pod vašim uticajem. Biće oduševljeni što komentarišete na njihovom statusu i dolaziće na vaše statuse iz zahvalnosti.
Poslednji komentar je uvek vaš
Postavili ste neki status i neko vam je nešto odgovorio. Ma koliko taj njegov odgovor bio vama neinteresantan ili nemate šta da dodate, morate odgovoriti na to. Ne smete zatvoriti raspravu, trudite se da je što više produžite jer time se povećava šansa da će još neko ući u istu. Ako neko vidi da ste nezainteresovani na sopstvenom statusu neće ni on da ostavlja komentare kod vas. Dakle, samo izbacivanje statusa bez učešća u diskusijama ne pije vodu. Statusi će vam biti prazni, bez komentara i po Facebook news feed algoritmu će svaki sledeći vaš post biti manje vidljiv vašim prijateljima.
Fora: postaviš status i odmah postaviš komentar
Ovo je dobra stvar jer time jasno dajete do znanja da želite da učestvujete u raspravi i da ćete ispoštovati svakoga ko na vašem statusu komentariše.
Hejt je dobar za početak, ali nemojte preterivati.
Ako ste novi u online svetu onda ćete imati problem da uvučete u raspravu neke od uticajnih ljudi na webu. Ima leka za to, počnete da hejtujete to što rade, ali argumentovano, i neće moći dugo da vas ignorišu. Ja sam to dobro radio pre par godina, toliko dobro da me i sad nazivaju hejterom i mislim da me neće rebrendirati ni zarađeni milion od nekog startapa.
I za kraj…
Ljudi usvajaju stavove mase ili onih koji su dovoljno uticajni da se masa poistoveti sa njima. Najnoviji primer za to je priča oko fashion blogerke. Tačno možete primetiti kako su neki ljudi sačekali da vide odnos snaga ZA i PROTIV onoga što ta devojka radi i kako radi, pa se priklonili onoj jačoj strani. To svi mi nesvesno radimo. Podpadamo pod uticaj. Dakle, ti prvi komentari na neku temu su od izuzetne važnosti jer mogu usmeriti dalji tok rasprave i odnos snaga za i protiv. Za kraj vam dajem pravu poslasticu, screenshot jednog uticajnog blogera kojeg svi znate a koji je obrisao neki moj komentar:
Naravno, on može sebi da dozvoli da obriše desetak prvih komentara jer će ih imati 200, vi to nemojte da radite.
P.S. Ako vam ovaj priručnik ne pomogne da postanete uticajni javite mi se i ja ću vam bez problema vratiti vaš novac 
U subotu 16.11.2013. u Novom Sadu održan je drugi po redu phpmeetup, okupljanje PHP programera, u organizaciji Udruženja PHP Srbija. Prijave za ovaj događaj su bile zatvorene samo par dana nakon otvaranja jer amfiteatar u Spensu, gde se događaj održavao, prima samo 250 ljudi. Tražila se karta više, što bi se reklo. I zaista, sala je bila skroz ispunjena, neki su i stajala. Naravno, uz to ide i neizbežna vrućina, međutim to je bio slučaj samo u prvih sat vremena, kasnije je ventilacija proradila i bilo je dosta prijatnije.
Meetup je otvorio predsednik udruženja, Nemanja Čedomirović, zahvalio se sponzorima kojih je bilo mnogo više nego prošli put. Između ostalih, tu su bili i GitHub i Atlassian. To je samo dokaz da ova dešavanja postaju sve atraktivnija za sponzore, a kako i ne kada ovakvi događaji okupljaju njihovu direktnu ciljnu grupu – programere.
Prvi predavač je bio Đorđe Ungar iz DeviantArt-a, govorio je o hardverskoj strukturi koja pokreće ovu najveću društvenu mrežu za umetnike (čini mi se preko 30 miliona korisnika). Ono što je interesantno jeste da je ta društvena mreža jako stara (postoji od 2000. godine!) i tokom vremena su razvili neke svoje podsisteme za keširanje, pretragu i uopšte optimizaciju. Ja sam stekao utisak kao da nemaju poverenja prema poznatim i širokokorišćenim tehnologijama i da im je teško da prelaze na nešto novo, što može biti jako loša odluka. Sve radi super, ne treba menjati.
Drugi predavač je bio Ilija Studen, predstavljajući serversku strukturu ActiveCollaba. Oni su nazivali servere po članovima porodice Korleone pa im je vremenom ponestalo članova. To nam savetuje da ne radimo. Mada, daj bože da se javi taj problem. Ilija je izneo detalje koje ja nisam uspeo da zapamtim ali se nadam da će se negde objaviti njegova prezentacija pa ćete moći da pogledate ako već niste bili na meetupu.
Sledeći predavač je bio Srđan Vranac koji je predstavio mogućnosti Vagrant-a, koji rešava problem zvani “Pa na mom računaru radi”. Vagrant nije novi alat, postoji već dve-tri godine međutim ove godine doživljava ekspanziju jer u kombinaciji sa Chefom i Papetom pruža jako dobro rešenje za setovanje okruženja kojim se izbegavaju greške. Uvod u Vagrant možete pročitati na Viewsource blogu.
Rastko Vukašinović je pričao o Gitu i Git Flowu. Ulgavnom neka uopštena priča. S obzirom da već koristim i radim u tome nije mi predavanje bilo zanimljivo ali verujem da je onome ko nije u tome bilo jako interesantno.
Sledeće predavanje je držao Robert Bašić. Govorio je o Mockery-ju i PHPUnit testiranju. Naveo je par primera gde se koristi i gde se ne koristi.
Poslednje predavanje je džao Luka Mužinić iz Hrvatske i to predavanje je bilo najzanimljivije. Govorio je o realnom primeru i klijentu koji je zahtevao serviranje reklama na portalima prema geolokaciji posetilaca i tu se susreo sa problemom optimizacije. Rešenje je našao u keširanju. Predavač je komunicirao aktivno sa publikom tako da je bilo dosta zanimljivih pitanja i procena publike, kao i smeha. Pravo predavanje za ostavljanje dobrog utiska sa ovog drugog okupljanja PHP programera.
Svaka čast drugarima organizatorima. Ovo okupljanje je bilo čini mi se bolje od prethodnog i ono što se očekuje od sledećeg, a što je najavljeno od organizatora, jeste jedna velika PHP konferencija, sa više predavača, što stranih, što domaćih, možda nekom panel diskusijom, radionicama i slično. Saznaćemo u narednih 2-3 meseca…
Projekat #LifestyleSerbia koji bi trebalo da pormoviše Srbiju i doprinese razvoju turizma je plaćen 1,25 miliona dinara ili nekih 10-ak hiljada evra. Rasprava se pokreće nakon pisanja Kurira kako se radi o rasipanju para. Ono što je meni prvo zasmetalo u celoj ovoj priči jeste potenciranje Kurira na to da je projekat = sajt, naglašavajući da takav sajt košta 45 evra i da te devojke nikada ranije nisu pravile sajt. Kako vam zvuči ta vest da je iz državne kase plaćeno 10.000 evra nešto što vredi 45 evra? Naravno, vest je sjajno prihvaćena kod ljudi koji za svoj neuspeh večito okrivljuju druge.
Vest u Kuriru
Vest u Kuriru je po mnogo čemu provokativna. To je njihova udica i ne znam da li je suvišno komentarisati. Prvo, projekat promocije Srbije preko sajta nije isto što i izrada sajta kao što se u tekstu pominje. Drugo, “Mislim da taj projekat uopšte nije skupo plaćen – rekla je Popovićeva, koja je priznala da se ranije nije bavila izradom sajtova”, ne znam zašto bi neko morao da se bavi izradom sajta da bi na ovaj način promovisao Srbiju? Kurir pokušava da kaže “vidite, ove devojke nikada nisu pravile sajt a dobile su na tenderu i ojadile državu”. Jadno.
Koliko projekat zaista košta?
Mnoge detalje ne znamo. Ne znamo koje sve aktivnosti su ugovorene, koliko će kampanja fotkanja i objavljivanja, promocije-štagod trajati. Ako je ovih 100 fotki i sajt sve što je dogovoreno onda je ovaj projekat papreno plaćen! Ne zato što je 100 fotografija malo nego zato što znam da će efekti toga biti jako mali. S druge strane, ako je projekat dogovoren na neki višemesečni period kreiranja kvalitetnog sadržaja projekat može biti isplativ. Uopšte se ne postavlja pitanje da li su slike lepe, kvalitetne, ovakve ili onakve, jedino što je ovde bitno jeste:
Efekti kampanje
Voleo bih da čujem od naručioca projekta koji su to očekivani efekti kampanje i opravdanost ove cene. Da se razumemo, 10.000 je smešna cifra. Bacala je ova država mnogo više para na mnogo gore načine.
Da li vam se sviđaju slike?
To je stvar ukusa. Meni su recimo slike na tom sajtu jako dobre. Ono, kombinacija ulica, prirode i mladih ljudi, pun pogodak. Ne razumem se u fotografiju ali ni ne treba jer ne privlačimo samo fotografe da posete Srbiju već obične ljude. Slike su lepe ali ako ne izađu na Guglu na prvoj stranici džabe sve.
Kakvi su trenutni efekti ovog projekta?
Nikakvi. Šerujemo ovaj sajt između sebe, divimo se slikama i to je to. Ono što bi trebalo da bude ciljna grupa kod ovakih kampanja jesu stranci. Koliko vidim slabo je to šerovano među strancima i na stranim portalima. Nije ovo jedini projekat Turističke organizacije Srbije koji će ostati bez većih rezultata, sećate se onih promotivnih klipova o srpskoj hrani na srpskom jeziku koji nigde nisu plasirani mimo zemlje. Divimo se dva dana i ništa od toga, broj turista nije povećan, budžet isti. Možda je najveći efekat imala reklama na CNN-u gde se tačno zna koliko je ljudi videlo reklamu ali ni to nisu pravi efekti. Pravi efekti su pare koje su se slile u budžet od turizma i konkretne akcije. Onda kada zarađeno bude veće od uloženog u projekat onda možemo pričati o uspešnom projektu.
Šta je rešenje?
Postaviti jasne ciljeve, očekivane rezultate. Pratiti rezultate, optimizovati kampanje. Čak i da ove prelepe slike dođu do velikog broja stranaca mi nemamo ništa od toga što će se oni diviti, Srbija od turizma treba da zaradi. Efekti, efekti, efekti…
Rippln je za sada najbrže rastući startup, sa rastom od milion korisnika za mesec dana. U pitanju je društvena mreža koja se viralno širi.
Iako je po rečima osnivača filozofija kompanije potpuno revolucionarna, ona to ipak nije, jer se zasniva na dobrom starom piramidalnom modelu. Za sada mreža funkcioniše tako što je zatvorena, možete se registrovati samo preko već registrovanih članova. Kada se registrujete dobićete mogućnost da pozovete samo 5 ljudi, a oni će morati da se registruju u roku od 24h jer će pozivnica propasti. Sve to navodi članove da te pozivnice šalju proverenim prijateljima i da to brzo obave. To su sve poznate metode za viralno širenje o kojima sam već pisao na ovom blogu.
Predlažem vam da se registrujete (link za registraciju) i testirate jer je mreža relativno mlada i brzo će doći do zasićenja, a samo oni u vrhu piramide (koji se među prvima prijave) će imati najveću korist (zaradu, promociju,..). Svakako, o ovoj društvenoj mreži će se tek pričati tako da ukoliko vas nešto tako interesuje onda krenite na vreme. Nemojte da bude posle da vam nisam rekao : ).
Verovatno ste nekada imali prilike da na mail dobijete poruku koja vam se obraća u nominativu umesto u vokativu kao npr “Zdravo Igor, poslednji put si posetio/la naš sajt tad i tad…”. Mnogo bi bolje bilo da se te automatske poruke obraćaju na prirodan način i malo pametnije.
Odradio sam skriptu za automatsko prepoznavanje roda imena i određivanje vokativa imena. Ukoliko šaljete personalizovane newslettere ili SMS-ove, ova PHP biblioteka će vam sigurno biti od koristi. Pokriveno je preko 800 srpskih imena tako da je ovo najobuhvatnija biblioteka za ovu namenu. Možete je potpuno besplatno preuzeti i koristiti odavde, a ovde možete testirati kako radi.
UPDATE: U međuvremenu sam saznao za projekat http://vokativ.vokabular.org/ koji radi isto ovo za vokativ. Nisam testirao mnogo ali rekao bih da jako dobro radi. Što se tiče prepoznavanja roda imenice nisam našao ništa pa ako neko nađe neka postavi. U svakom slučaju, dignuta je velika prašina među programerima tako da nadam se da ćemo dobiti još rešenja koja ćemo moći besplatno da koristimo.
Nedavno je završena Tvitomanija, najveća regionalna konferencija o društvenim mrežama na kojoj je Peekmedio bio jedan od prijatelja konferencije. Iskoristio sam tu priliku da pokrenem i predstavim besplatni deo servisa o Tvitosferi pa možete pogledati o čemu se radi.
Pored toga, pratili smo objave na temu Tvitomanija pa pogledajte infografik koji smo pripremili.
U nedelju, 28.04.2013. u organizaciji Udruženja PHP Srbija održan je prvi meetup PHP programera Srbije. U Domu omladine je bilo 250 zaljubljenika u PHP koji su mogli čuti pet predavanja nakon čega je usledilo druženje.
Odmah na početku je bilo jasno da će biti previše vruće u Domu omladine što zbog velike gužve što zbog loše ventilacije (rashlađivanja) u sali. Ne znam da li je ventilacija standardno loša u Domu omladine ili je ovo bio izdvojeni slučaj. Druga stvar koja se nikome nije dopala jeste što nije bilo wirelessa iako je isti trebalo da obezbedi jedan od spoznora konferencije – Orion Telekom. Ja ne razumem to, sponzor si konferencije i umesto da se pokažeš pred svojom ciljnom grupom ti neverovatno zabrljaš. Bolje da se nisu ni pojavili.
Ako se izuzmu te dve stvari, organizacija je bila perfektna. Znam da je veoma teško gikovima da se bave organizacijom ali ljudi iz PHP Srbija su se odlično snašli. Nakon uvodnog govora predsednika udruženja, Nemanje Čedomirovića, usledila je prezentacija udruženja PHP Srbija od strane Milana Popovića. Bilo je priče o načinu na koji Udruženje funkcioniše, o članstu i drugim bitnim temama vezanim za samu organizaciju. Nakon toga je Milan predstavio rezultate ankete. Na osnovu 600 učesnika ankete došlo se do nekih interesantnih podataka:
- Najviše ispitanika je od 20 do 30 godina
- Uglavnom su fakultetski obrazovani
- Od PHP Frameworka uglavnom se koristi Codeigniter dok drugo mesto dele Zend, Symfony i Yii
- Od razvojnih okruženja najčešće se koristi NetBeans dok se ostali podjednako i znatno manje koriste
- PHP programeri u Srbiji su spremni da izdvoje godišnje do 500 evra na usavršavanje, uglavnom čitaju blogove na temu PHP i nemaju nameru ikada da prestanu da se bave programiranjem
Nakon Milana je nastupio Goran Rakić koji je govorio o razvoju komponentnih biblioteka, labavom povezivanju kao i o novostima u PHP verziji 5.5. Posle toga smo čuli Miodraga Stefanovića iz Limunda koji je pričao o arhitekturi servera koji pokreću Limundo. Po mom mišljenju najinteresantnije predavanje je imao Predrag Cujanović iz ManageWP-a. Prema podacima koje je izneo od hakerskih napada najčešći su DDoS napadi, SQL indjectioni i XSS. On je pričao o primerima skorašnjih napada, nedavnom globalnom Brute Forceu na WordPress sajtove koji se pretvorio u DDoS napade, XSS propustima na Yahoo-u, Fejsbuku i Nordeusovom Top Elevenu. Za kraj, Miro Svrtan iz Hrvatske nam je predstavio mogućnosti PHP frameworka Laravel, za koji sam ja čuo tek pre nekoliko dana i jako mi se sviđa tako da ću početi da ga učim i koristim (trenutno radim u Codeigniteru).
Nakon predavanja, posetioci konferencije su se poslužili (a kako drugčije) picom i pivom, i uz neformalno druženje priveli ovaj jedinstveni susret kraju. Predavanju je prisustvovalo dosta nas koji nismo hard-core programeri te su nam neki delovi nekih predavanja manje poznati iako sasvim fino radimo i zarađujemo od PHP-a. Upravo su te finese ono što izdvajaju prave stručnjake od ostalih. Kako sam čuo od organizatora, na okupljanju je bilo i nekoliko HR-ova koji su tražili kandidate za svoje firme. O stanju PHP struke pišem neki drugi put. Do sledećeg druženja – veliki pozdrav!
Kada kreću u blogovanje, ljudi se uglavnom odluče na neku od blogerskih platformi ne plaćajući na taj način ni domen ni hosting. To je ok za one koji žele da vide “kako će ići”, da li će se snalaziti u blogovanju. Međutim, to nije baš ozbiljno rešenje i najbolje rešenje za one koji žele dobro da se pozicioniraju u blogsferi. Neki od njih, vrlo brzo, kada uhvate zalet i hoće ozbiljnije da se bave blogom žele da se osamostale od blogerskih platformi i nalaze se u potrazi za hosting provajderom.
S obzirom da se malo ko hleba najeo na našim prostorima od blogovanja a pogotovo na svom početku, a imajući u vidi da veliki broj ljudi blog pokreće iz hobija, bilo bi dobro i da taj blog leba ne jede, tj. da troškovi budu mali ili nikakvi. Tu se javlja potraga za hosting sponzorstvom, tj hosting kompanijom koja će vam besplatno hostovati blog na svom serveru.
To u početku deluje sjajno za neke, jer “vidi, neko ceni moj rad, biće mi sponzor”, međutim, kasnije se vrlo brzo shvati da vrednost onoga što sponzor (hosting kompanija) nudi je ispod onoga što bloger pruža (konstantnu godišnju reklamu na svom blogu). Na sledećoj slici možete videti predlog bezobraznog ugovora o sponzorstvu jedne hosting kompanije kod nas.
Trebalo bi da naglasim da je u ovom slučaju korisnik bila neka organizacija koja okuplja veliki broj potencijalnih klijenata hosting kompanije. To je veoma važno jer u tom slučaju baneri na sajtu koji je sponzorisan znatno više vrede za hosting kompaniju.
Ukoliko se odlučujete za hosting sponzorstvo razmislite da li od svog bloga možete da zaradite 50 evra godišnje. Ukoliko možete onda vam hosting sponzorstvo ni ne treba, platite lepo hosting i izbegnete ovakve ponižavajuće ugovore.
Naravno, ima i hosting kompanija koje imaju umerene zahteve, da ih ne ističem sad. Za kraj, hteo bih da vam preporučim dobar blog o hostingu – hosting.rs, na kojem redovno izbacuju uporedne analize domaćih hosting provajdera.
Toliko ljudi traži posao da je reklamiranje firme ili sajta kroz takve oglase postao standard. Znate ono kad u vrhu oglasa kažu “Mi smo ta i ta firma, lideri u ovome i onome…” a ispod toga “Zbog povećanja obima posla i širenja na druga tržišta raspisujemo konkurs za poziciju…”, pa onda opis posla sa magijama koje kandidati moraju da bacaju i na kraju “biće pozvani samo kandidati koji uđu u uži krug”?
Pogledajte ovaj posao za Web developera koji se reklamira na Fejsbuku. U uvodu hvalisanje i na kraju hvalisanje, u sredini jaki zahtevi a pozicija je otvorena u Nišu. Ironija ili ne, oglas se prikazuje meni u Beogradu iako je posao u Nišu. Sve je jasno.
Međutim, još jasnije je kada se ode na neki sajt za zapošljavanje i vidi da neke firme godinama traže radnike i oglašavaju se jer im je postavljanje oglasa jeftinije i isplativije nego oglašavanje banerima ili plaćanje nekih PR aktivnosti. Kandidati nikada ne bivaju pozvani na razgovor a oglas se stalno obnavlja. Da li podržavate ovakve akcije?
Vest da je preminuo Josif Tatić prvo se pojavila na sajtu Puls-a (22:27) pa tek onda na Tviteru (22:39), zatim na Nadlanu (22:41), pa Kuriru (22:44), Telegrafu (22:53) i na kraju na Blicu (23:03). Pratio sam broj shareova vesti na ovim portalima kako bih došao do zaključka da li i koliko vreme objave udarne vesti utiče na share.
Kao što se može videti, Pulsu je pravovremeno objavljivanje udarne vesti donelo dominaciju jedan sat i 30 minuta da bi prednost preuzeo Blic i Kurir zahvaljujući svojoj kako reputaciji tako i inicijalnoj poseti svake vesti koju postave na početnu stranicu ili podele na društvenim mrežama.
